Крупна стока усред Вождовца

Из дворишта Зорана Живадиновића у Улици Браће Јерковић, више од пет деценија, шире се непријатни мириси штале и стајског ђубрива, који у пролећним и летњим месецима задају муку становницима у комшилуку. Тако, у градском делу престонице, на корак од „џунгле на асфалту” и саобраћајних гужви, упркос свему опстаје права узгајивачница крупнихдомаћих животиња. Свако ко уђе у двориште има утисак да је у неком селу или на фарми, а не у вишемилионском граду.

Највећих проблема имају становници зграде број 115 као и њихове најближе комшије јер су тачно преко пута фарме која је на том месту више од пола века, а по свој прилици ту ће и остати.У овом делу града забрањено је држање животиња, међутим закони нису баш најпрецизнији. Осим тога, Горан Живадиновић, Зоранов син, каже да када је почела изградња насеља, тадашња градска власт је дозволила да ово необично градско сточно газдинство остане.

– Да би саградили овај крај, педесетих година, држава је прво похапсила деду и бабу, а потом насилно одузела више од једног хектара земљишта на ком су сада зграде и ова улица. Тек тако и без икакве накнаде су дошли са багерима и преместили све објекте неколико десетина метара и то о трошку Београђана– објашњава Горан.

Укључивши се у разговор, његов отац, Зоран каже да је покојни деда Милан имао добре идеје, али да га нико није слушао.

– Деда им је лепо говорио и чак предлагао да се штале подигну у тадашњем селу Кумодраж, али ништа од тога. Тек прошле године успели смо да постигнемо договор са Општином да о њиховом трошку преместимо фарму, јер нисмо ми криви због ове ситуације. Купили смо плац у Пиносави и то на 800 метара од њеног центра јер тако каже закон, али сад општинска власт нема новца– прича за наш лист Зоран.

Поменути проблем узгајања стоке у овом делу Београда није нимало безазлен. Како смо незванично сазнали, општинари и ветеринарски инспектори само одмахују главом уз познате коментаре: „Није у нашој надлежности”, а председник Вождовца Горан Лукачевић каже да су Живадиновићеви захтеви нереални и да он треба да плати премештај животиња и изградњу комплетне инфраструктуре у Пиносави.

За ово Живадиновићи неће ни да чују јер „нису они криви што свака власт ради како јој се прохте” идодају да „они нису дошли у град већ је град дошао код њих”.

Татјана Живковић, помоћник секретара за инспекцијске послове Скупштине града, каже следеће:

– Пошто они крше закон, а законодавац није био најјаснији по овом питању, ми смо 2005. године једино могли да донесемо решење о измештању животиња. Међутим, због немогућности извршења решења, а Зоран и Горан Живадиновић то неће да ураде, донет је закључак да тај посао уради треће лице, то јест нека фирма, али ни та „нека фирма” не може на силу да одради посао. Поред тога због недостатка прописа у делу који се односи на поменути проблем, свима су везане руке. Једноставно то није старо гвожђе које ћемо бацити на отпад већ коњи, свиње, кокошке и паткекоје би требало неко да настави да гаји.

Живадиновићи су једном платили казну због држања стоке у граду у износу од око 200.000 динара и – наставили по свом.

------------------------------------------------------

Поседују више од 500 животиња

По решењу Секретаријата за инспекцијске послове из 2005. године, стање на имању, које се није битно променило, јесте следеће: 50 кокошака са пилићима, 30 патака са пачићима, четири кобиле (сад их је девет), два пастува липицанера (један овакав коњ стар 17 година вреди више од милион евра) и једно ждребе, два телета, више од 100 свиња товљеника, 300 кока носиља и 35 крмача. Све то поседују Живадиновићи у Улици Браће Јерковић на само неколико метара од стамбених зграда и линија 18, 25 и 50 градског превоза.