Надмоћ над Линколном или над црнцима

Доналд Трамп тврди да је за заједницу Афроамериканаца учинио више од свих претходника, сем можда Абрахама Линколна, који је укинуо ропство.

Необична изјава од председника који се бавио теоријама завере о томе да ли је Барак Обама заиста рођен у Америци, који је изјавама током председничке кампање допринео избијању расних нереда, штитио екстремне групе белаца, а снаге реда охрабривао да силом угуше захтеве за расном правдом.

Откако је у мају полиција у Минеаполису брутално убила Афроамериканца Џорџа Флојда, актуелизовали су се проблеми дубоке расне неједнакости. Била је то нервозна тема и последње председничке дебате.

„То се догађа без обзира на позицију и зараде, родитељи осећају да немају избор, већ да своју децу припреме за могућност да буду мете, укључујући полиције, без и једног другог разлога сем боје њихове коже”, казала је модераторка дебате Трампу.

Тада је уследио председников одговор који ће остати уписан у аналима: „Нико није учинио више за црну заједницу од Доналда Трампа... са изузетком Абрахама Линколна – могућим изузетком”.

Kритичари сматрају супротно: да својим изјавама и ставовима лично доприноси расту расне тензије, да није спреман да се суочи са системским расизмом, да флертује с белим супремационистима и да не жели да јасно осуди екстремисте из групе „Кјуанон”, која промовише теорије завера и тврди да су демократе „круг сатанистичких педофила”.

Језгро Трампових бирача представљају бели протестанти. На изборима 2016. чак 81 одсто ове заједнице гласао је за Трампа, а ове године би тај проценат могао да буде увећан за пет до десет милиона нових бирача, који нису гласали пре четири године.

Тако се у јавност уселио термин „бели супремационисти”, који означава конзервативне белце са изразитом нетрпељивошћу према Афроамериканцима и другим мањинама.

Термин је у средишту дебата у којима су на једној страни Трампови противници, који председника отворено оптужују за подстицање расизма, док су на другој његови лојалисти, који страхују од демографских пројекција по којима би белци 2040. могли да постану мањина наспрам Афроамериканаца, Латиноса и Азијаца.

Ако су бели супремационисти давно користили расне поделе не само да би владали црнцима, већ и белцима, данас то није случај. Трампова бела база су махом слабије образовани белци са југа, средњег запада или из радничких предграђа великих градова.

Полицијска убиства црнаца, успон екстремних десничарских група и, као одговор, настанак покрета „Црначки животи су важни” само су допринели актуелности термина који описује „белу надмоћ”, а Америку враћа у времена шездесетих година прошлог века и покрет за грађанска права и укидање расне сегрегације, који је предводио убијени Мартин Лутер Kинг.

Пре једне деценије, под белим супремационистима подразумевали су се припадници Kју Kлукс Kлана или Дејвид Дјук, неонациста из Луизијане који је хвалио Трампа. Данас се, тврде, он поново увлачи у школе, у језик, у економију и политику. Говори се о „системском расизму”.

Бели супремационизам одређује приступ кредитима у банкама, могућност добијања стипендије на универзитетима, програме помоћи сиромашнима, понашање полицајаца. Одређује да бели побеђују а „обојени” губе.

Разне милитантне групе инспиришу се временима Грађанског рата, и позивају на Први амандман, који гарантује право окупљања, а често су повезане управо с идеологијом белих супремациониста и представљају моћан ослонац лобија који подржава право на поседовање оружја.

Једна од тих наоружаних група организована је у Висконсину како би се супротставила протесту „Црначки животи су важни”. У сукобу су страдале две особе.

Посебна мобилизација уследила је после Трампових оптужби да демократе покушавају да му „украду” изборе и да је једини начин да он изгуби да избори буду „намештени” – због чега неће прихватити миран пренос власти. Председников син Ерик позвао је „сваког физички способног мушкарца и жену да се придруже Армији за безбедносне операције Трамповог избора”.

Процене о томе колико има таквих белих група и колико људи окупљају нису поуздане, јер се некада накратко појављују па нестају, а њихово праћење отежавају тајновите комуникације које користе. Један истраживачки центар сматра да је 2019. била активна 181 милиција у склопу 576 екстремних група.

Чад Волф, актуелни секретар Министарства за унутрашњу безбедност, саопштио је сенаторима у септембру да су бели супремационисти постали „најупорнија и смртоносна претња” Америци изнутра.

Недавни извештај Бренановог центра за правду са њујоршког универзитета истиче забринутост због „афинитета који неки припадници полиције показују за наоружане крајње десничарске милиције”.

Склоност белаца у снагама реда да се брутално обрачунавају с Афроамериканцима уграђена је у њихов менталитет, а недостатак јасне осуде председника само подстиче културу неједнакости, понављају Трампови критичари.

Расно насиље узроковало је рушење многих споменика људима који се повезују са сегрегацијом, укључујући и Kристифора Kолумба. По Вудроу Вилсону, 28. председнику САД и добитнику Нобелове награде за мир, више се не зову многе институције, укључујући и Универзитет Принстон – промениле су име пошто се сматра да се он ослањао на расну неједнакост на федералном нивоу.

Многи сматрају да то није довољно све док се Америка радикализује по расним шавовима, а дух „беле надмоћи” доприноси поделама какве земља не памти деценијама.