ЕУ спрема строжа правила за џинове интернета

Креатори европске политике већ дуго воде борбу против монопола водећих америчких дигиталних компанија, али њихову доминацију нису пољуљале ни огромне казне ни строги закони о приватности. И даље су највеће платформе инвазивне, не плаћају довољно пореза и уништавају конкуренцију, рекли су за „Фајненшел тајмс” неименовани извори у Бриселу, најављујући нове планове да им ограниче огромну моћ.

Европски регулатори састављају листу од двадесетак великих интернет компанија за које ће важити строжи закони него за мање конкуренте. Између осталог, мораће да деле податке с ривалима и да буду отвореније о томе како их прикупљају. У екстремним случајевима Европска унија би могла да тражи распарчавање компанија, односно да неки сегмент пословања продају. Листа се прави на основу више критеријума, укључујући тржишни удео и број корисника, што значи да ће се на њој сигурно наћи скупина позната по акрониму ГАФА: „Гугл”, „Амазон”, „Фејсбук” и „Епл”.

Фирме које користе „Амазон” као платформу за продају незадовољне су великим провизијама које он узима, али не могу много да се буне јер од њега зависе. Проблем је и то што он користи податке о њиховим купцима да боље прода своје производе. „Епл” у својој продавници апликација форсира сопствене, а потискује ривалске апликације.

И „Гугл” чини све да задржи кориснике унутар свог царства како би стекао што већи профит. Условљава произвођаче смартфона који користе његов оперативни систем „андроид” да фабрички инсталирају његов прегледач интернета „Хром”, на коjем је „Гугл” опет фабрички подешен за претрагу. Потом манипулише претрагом, фаворизујући у резултатима своје производе, који се иначе не би високо котирали. Због таквих поступака ЕУ га је три пута казнила, укупно с девет милијарди долара.

Високи званичници ЕУ још расправљају о предлозима који би могли да буду део новог закона о „чуварима капија” интернета. Пошто ће се на тапету углавном наћи америчке компаније, извесно је да ће он изазвати нове варнице између Вашингтона и Брисела. Неслагање партнера са две стране Атлантика већ је довело до одлагања нових правила за дигитално опорезивање, која треба да доведу до праведније расподеле пореза за технолошке џинове – да их плаћају у земљи у којој остварају добит уместо у „пореским рајевима”.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), под чијим окриљем се воде преговори, саопштила је да се договор одлаже за следећу годину како би се отклониле политичке несугласице између САД, које се противе „таргетирању” америчких компанија, и европских земаља, које се залажу за то да се те компаније опорезују тамо где праве највећи профит. Француска, Италија и још неке земље већ имају спремне домаће верзије закона о дигиталном порезу, али су пристале да одложе примену док се не усагласи глобални договор.

Без обзира на све, у ЕУ расте политичка воља да се регулише технолошка индустрија. Брисел спрема и нацрт нових правила за интернет, први пут после две деценије. Предлог закона о дигиталним услугама, који се очекује почетком децембра, требало би да повећа одговорност платформи за објављивање нелегалног садржаја или продају забрањених производа.

Није само Брисел незадовољан неограниченим растом моћи џинова интернета. Доњи дом америчког Конгреса, у којем доминирају демократе, закључио је у извештају прошле седмице да су они злоупотребили тржишну надмоћ да намећу неповољне уговоре, наплаћују огромне провизије и извлаче вредне податке од појединаца и фирми које се на њих ослањају.

Као решење је предложена измена закона о монополу и распарчавање компанија које користе доминацију у једном сектору своје делатности да нанесу штету ривалима у другом сектору. Републиканци то не подржавају и нису стали ни иза извештаја, али демократе се надају да ће ови предлози бити озбиљно размотрени уколико на предстојећим избoрима победи Џо Бајден.