Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРОНАЛАСЦИ

Звоно као заштитник

Више хиљада година уназад коришћено је ради упозоравања на опасност и као заштита од зла
Звоно као заштитник
Карилон чини 45 звона смештених у северозападном звонику Храма Светог Саве на Врачару (Фото Википедија CC BY-SA 4.0)

Данас их има најразличитијих, од оних која засењују својом величином и звуком, окачених у звоницима цркава, до малих, украсних или оних у виду играчака за најмлађе.

Звоно је, по неким подацима, створено пре више хиљада година и од онда је нераздвојни пратилац човека. За њега су знали древни Египћани, а у њихово време људи су га најчешће стављали око врата животиња као својеврсну заштиту од злих духова.

У малој Азији звоно је током векова „прерасло” у амајлију у облику ока, познате као заштитника од зла, која је у Турској и данас јако популарна.

На почетку хришћанства у црквама су се звона користила не само за обележавање смрти неке особе, већ и за „терање” злих духовa од душе умрлог. Звона су практично од свог настанка до данас коришћена да би заштитила добро од лошег и звоњава је могла да се чује током векова који су иза нас кад год је становништву претила нека опасност. У случају ратова, олуја, или болести, најчешће куге, звона су имала упозоравајућу и заштитничку улогу.

Дуго се веровало да звук звона лековито делује на различите болести, па су се она у 17. и 18. веку користила у многим земљама Европе и осталог дела света за лечење различитих здравствених тегоба – од обољења коже до лудила.

Звоњава у звоницима цркава чула се и кад год се десио неки злочин, а такође и у случају кад је била неопходна помоћ становништва у одбрани од поплаве или неке друге опасности.

(Фото Пекселс)

Од пре неколико векова звук звона почео је да обележава и друге важне догађаје у животу људи. Тако је звоњава постала неизоставна приликом венчања, па и данас у многим земљама свадба не може да се замисли без звука звона.

Звона су најчешће прављена од метала, а некада су мајсторима били потребни месеци да би израдили монументалне примерке високе више од два метра и тешке неколико стотина килограма. У новије доба, проналаском других материјала, почела су да се израђују и мања звона, чак и минијатурне варијанте.

И у 21. веку звона су сачувала своје место у животу човека. После више хиљада година коришћења звона се и данас најчешће употребљавају за обележавање важних догађаја, али и као упозорење на могућу опасност.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миодраг Стојковић
Звона су ми симбол и вертикала духовности у хришћанству , и тим чином ЗВОЊАВЕ , престављају везу између "НЕБА" и "ЗЕМЉЕ" тј. Бога и људи. Тај спој је тонски . Моје виђење у том смислу би било да имена наших Патријарха , после упокојења , требало би уписати на њима , да нас и даље благосиљају . Имена политичара и ктитора треба на посебном месту истаћи. Имам у свом дому два месингана мала звона , и понекад зазвоне.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.