Блиски исток стрепи од избора у САД

Aмеричке председничке изборе Блиски исток очекује подељен. За разлику од обичних људи који живе по ратним зонама Сирије, Јемена и Либије или у нестабилним друштвима Ирака и Либана – којима ништа не значи да ли ће у Белу кућу Доналд Трамп или Џо Бајден, лидерима региона је време до 3. новембра испуњено стрепњом.

Владајуће елите Израела и конзервативних монархија Залива прижељкују да на власти у Вашингтону остане републиканац који изласком из нуклеарног споразума с Ираном и политиком „максималног притиска” покушава да изолује Техеран.

Трамп се хвали да је учинак блискоисточне политике његове администрације већи од свега што су његови претходници учинили. Помогао је да Уједињени Арапски Емирати и Бахреин – земље које никада нису биле у рату с Израелом – успоставе дипломатске односе с јеврејском државом.

Лансирао је „посао века”, мировни план понуђен Израелцима и Палестинцима, скројен искључиво у интересу израелске деснице. После серије поклона премијеру Бенјамину Нетанијахуу – признања суверенитета над Јерусалимом и окупираним сиријским Голаном, без давања икаквих уступака Палестинцима – није необично то што су му у Израелу веома наклоњени.

Захвалност Тел Авива, Ријада или Абу Дабија пропраћена је обазривим сумњама у неким арапским престоницама и отвореним гневом у Рамали, где је лоцирана власт палестинског председника Махмуда Абаса, који Трампову политику доживљава као заверу да се палестинско питање скине с дневног реда, а Палестинци изолују у свом деценијском безнађу.

У Аману су забринути да би најављена израелска анексија трећине окупиране Западне обале, потез који Трамп охрабрује, могла да донесе нову нестабилност у региону. У Багдаду страхују да би наставак повлачења америчких војника из Ирака изазвао хаос који погодује радикалним исламистима.

На свим тим фронтовима победа кандидата демократа наговестила би промене, а највећа би могла да буде у односима према Ирану.

Бајден је дао до знања да би да поравна штете начињене једностраним напуштањем договора с Ираном, који највећи део света сматра крунским доприносом стабилности региона, и да би да се врати дипломатији. То би му омогућило и ублажавање односа са савезницима из ЕУ, који су за спасавање нуклеарног споразума.

Бајден сматра да је Трамп завођењем нових санкција Ирану више изоловао Америку него режим ајатолаха и да је допринео јачању тврдог конзервативног крила у Техерану, које из раста тензија у односима са САД извлачи поене за себе. То потврђује и оцена председника иранског парламента Мохамада Бакер Калибафа да није битно ко ће победити у новембру, пошто је „америчка мржња (према иранском режиму) дубоко укорењена и у основи неће бити заокрета америчке политике”.

Извесно је, међутим, да би повратак САД нуклеарном споразуму и укидање санкција ублажили овакве тврде ставове, па би, по последњим истраживањима, већина Иранаца волела да се Бајден усели у Белу кућу. Томе се надају и економски експерти, очекујући да би ирански извоз нафте могао да достигне два милиона барела дневно, што би опоравило привреду.

Заокрет би био праћен захтевом да израелска десница одустане од анексије или наставка колонизације окупираних територија, али би подржао нормализацију односа Израела и оних Арапа који у томе препознају сопствене интересе.

Експерти процењују да би се Бајден више посветио питању палестинских права како би се оживео замрзнути мировни процес, наравно – у блиским консултацијама с Израелом.

Бајден у Белој кући свакако не би био добродошао расплет саудијском престолонаследнику Мухамеду бин Салману, који због репресије у својој земљи и сумњи да је наручилац убиства новинара Џамала Хашогија представља баласт америчком либералном естаблишменту. У оквире Бајденовог „преиспитивања” односа с Ријадом спадају и позиви Конгреса САД да се обустави америчка помоћ саудијском војном ангажовању у Јемену.

Сви лидери региона чији се односи с Трамповом администрацијом описују као срдачни имају разлога за бригу ако победи Бајден. „Од Египта, можда Турске, дефинитивно Саудијске Арабије и Емирата”, каже Кирстен Фонтенроуз, бивши директор за послове Залива у Трамповом Савету за националну безбедност. „Бајденова администрација покушала би да ограничи њихове наруџбине наоружања и свакако би било мање званичних посета”.

Спољна политика ретко одлучује америчке изборе. Џорџ Буш Старији добио је хладни рат, али је изгубио Белу кућу. Али, кризе попут блискоисточних и осећај да су САД немоћне да их реше могу да одреде губитника. Питајте Џимија Картера.