Привреда САД се опоравља – не и радници

„Америка побеђује као никада раније. Постигли смо запањујући промет зато што смо усвојили сасвим нови приступ у чијој жижи је благостање америчког радника. Представљам амерички модел као пример делотворног система слободног предузетништва који ће донети највише користи већини људи у 21. веку и надаље. Прораднички, програђански, пропородични програм показује како земља може напредовати када њене друштвене заједнице, компаније, влада и људи раде заједно за добробит нације”, поручио је, између осталог, Доналд Трамп, председник САД, учесницима 50. Светског економског форума у Давосу прошле зиме. Пробрана глобална елита окупљена у швајцарском зимовалишту Трампов говор протумачила је тада као „неприкривено” предизборно обраћање америчким бирачима.

Између Трамповог јануарског говора у Давосу и данашњег изјашњавања Американаца на председничким изборима, највећа економија света суочила се са разорним „корона фактором изненађења”, који није мимоишао ниједан ћошак ове планете.

Након смањења америчког БДП-а за пет одсто у првом тромесечју, уследио је незапамћени стрмоглав од 31,4 одсто у другом кварталу, да би од јула до септембра забележио највећи раст од 1947. године! „Америчка економија забележила је од јула до септембра раст од 33,1 одсто на годишњем нивоу (7,4 одсто у односу на период април–јун)”, саопштило је америчко министарство за трговину прошлог четвртка.

Жустро извлачење привреде САД из пролећног суноврата изазваног короном и карантином потврдио је средином месеца и ММФ.

„Очекивали смо да ће пораст броја заражених короном довести (у Америци) до смањене мобилности и привредних активности. То се није десило у трећем кварталу”, истакао је Ђан Марија Милези-Ферети, заменик директора Истраживачког центра ММФ-а.

Вероватно је излишно рећи да су председнички кандидати, садашњи шеф Беле куће и његов ривал из редова демократа Џозеф Бајден, потпуно опречно протумачили последњи званични извештај Вашингтона о привредним показатељима у Америци пред гласање.

„Подаци о БДП-у управо објављени. Највећи и најбољи у историји. Следећа година биће фантастична. Међутим, успавани Џо Бајден и његов предлог за рекордно повећање пореза све би скршили. Тако ми је драго што су подаци о БДП-у објављени пре 3. новембра”, написао је председник Трамп.

Супротни табор није му остао дужан.

„Извештај (о БДП-у у трећем кварталу) подвлачи три неизбежне истине о Трамповој економији: у дубоком смо бездану и Трампов пропуст да делује значи да раст у трећем кварталу ни изблиза није довољан да нас извуче: да опоравак успорава, ако већ и не посустаје, и да бољитак осећају они на врху, остављајући десетине милиона радничких породица и малих привредника иза себе”, поручио је Бајден у саопштењу које преноси лондонски „Фајненшел тајмс”.

Извештај америчког министарства трговине иначе јасно указује да раст БДП-а летос никако није био ни свеобухватан ни равномеран. На једној страни, бољестојећи Американци вратили су се трошењу – на намештај, аутомобиле, компјутере, кућну фитнес опрему, посете лекарима, изласке у ресторане, понека путовања, описује „Волстрит џорнал”. Потрошња на трајне предмете у три летња месеца – након обуставе карантина – порасла је 82,2 одсто у односу на пролетос. На истом крилу друштвеног хоризонта, приватне инвестиције поскочиле су од јула до септембра чак 83 одсто, посебно у сектору станоградње. На супротној страни, од 22,2 милиона Американаца који су у фебруару изгубили посао због затварања ради спречавања ширења вируса корона, десет милиона и даље нема радно место.

Пре две седмице 751.000 Американаца предало је захтев за исплату накнаде за незапослене, што је 40.000 мање него седам дана раније и драстично боље него 6,867 милиона сличних захтева у марту. Авај, 751.000 незапослених Американаца први пут у реду пред државном касом, и то у време најбржег привредног раста од 1947, дужа је колона људи на ивици преживљавања од оне из 2007–2009 (у јеку највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата), када је такву помоћ седмично тражило 665.000 људи.

Истовремено, државна потрошња смањена је за 4,5 одсто, структурне инвестиције опале су 14,5 одсто, док Конгрес уочи избора није успео да се усагласи око предлога новог пакета државних стимулација од два билиона долара ради санације свеукупних последица короне.

Који привредни програм сада извлачи Америку из кризе одавно располућеног имовинског и друштвено-политичког хоризонта и уједињује нацију у времену када земљом хара смртоносни вирус, а вакцине још нема?

Одговор је августа 2019. изложио Пословни округли сто Америке у изјави о намери корпорације, коју је потписао 181 извршни директор великих компанија САД. „Потврђујемо непоколебљиву посвећеност пословне заједнице да настави са залагањем за економију која служи свим Американцима”, објавио је том приликом Џејми Дајмон, председник и извршни директор Џеј Пи Морган банке и председник Пословног округлог стола САД.

Клаус Шваб, оснивач Светског економског форума, у тексту „Постковид капитализам” ових дана указује да је са короном дошло време за велико преиспитивање неолибералног капитализма.

„Ниједна појава од Другог светског рата није имала тако дубоке глобалне последице као корона. Једини прихватљиви одговор јесте ’велико преиспитивање’. Шта је капитал – захтева нову дефиницију. Фундаментализам слободног тржишта окрњио је права радника и њихову економску сигурност, изазвао дерегулаторну трку, уништавајуће надметање царинама, и омогућио стварање великих глобалних монопола. Пандемија је усмерила заокрет (од ’акционарског капитализма’) ка интересном капитализму свих друштвених актера, концепт који је лане усвојио Пословни округли сто Америке”, наводи Шваб. Трампов јануарски говор у Давосу можда и није био само предизборно обраћање америчким бирачима?