Туристичке агенције траже хитну помоћ државе

Од почетка пандемије број запослених у туристичким агенцијама смањен је за 50 одсто, а то значи да око четири хиљаде радника у овом сектору одлази на биро рада. Уколико се у најкраћем периоду не реши проблем и држава не помогне туристичким агенцијама, до краја године и остатак запослених ће остати без посла, каже за наш лист Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута.

– Највећи проблем у овом тренутку представља то што не можемо да планирамо било какву активност, јер наш рад у највећој мери зависи од епидемиолошке ситуације. А тренутна ситуација је катастрофална, уосталом као и претходних месеци. У прилог томе говори и пад промета од око 92 одсто – додаје он.

Осим хроничног недостатка посла и новца, у овој делатности већ месец дана агенције ни формално немају услове за рад, јер су им осигуравајуће куће ускратиле полисе осигурања. Иако и са полисама вероватно рад не би ишао боље, јер туриста нема, без њих као гаранције путовања, оне не могу да обављају свој посао. Да би их добили путовања морају, према закону, да буду осигурана, а то за сада не жели да ради ниједна осигуравајућа кућа.

Преговори, додуше и даље трају, али агенције траже анексе уговора који су истекли и то само на три месеца, док осигуравачи желе да се додатно осигурају, па нуде полисе које ће у будућности бити доступне само великим агенцијама и то на најмање годину дана.

Тако је и са банкарским гаранцијама за које је држава „интервенисала” међутим у туристичким агенцијама тврде да су банке понудиле услове које мало ко од њих може да испуни. Иначе, без полиса осигурања агенције могу да изгубе лиценце, да плате казну, па чак и да добију забрану обављања делатности у трајању од три године.

– Због целокупне ситуације затражили смо од државе директну финансијску једнократну помоћ која би одложила даље отпуштање запослених и донекле поправила ликвидност. Желимо да разговарамо о могућем отпису пореза и доприноса за период опште помоћи привреди који долазе на наплату почетком 2021. године, као и отпис аконтационог пореза на добит (с обзиром на то да је потпуно извесно да добити неће бити). Тражићемо и мораторијум на финансијске обавезе према банкама и лизинг компанијама на минимум шест месеци, као и ургентно решавање поднетих захтева Фонду за развој – објашњава Сеничић.

Он додаје да је за четири месеца од почетка овог процеса, поднето око 200 захтева за кредите за ликвидност, а решено је тек нешто више од 20 (условима који су одобрени за туристички сектор смо задовољни али не и брзином и ефикасношћу решених захтева).

Наш саговорник из Јуте наводи да би одобравање ових кредита за почетак значило много, јер би агенције дошле до новца и успеле да покрију трошкове. Још не постоји комплетна анализа око финансијских губитака туристичких агенција од почетка ове кризе, али прве процене показују да је реч о око 70 до 80 милиона евра.

Упитан шта очекује колико агенција ће уопште опстати ако пандемија потраје, Сеничић одговара да је то тешко проценити, али да верује да већина може да преживи само уз циљану секторску помоћ која мора бити хитна и целисходна.

– Посао туристичких агенција се мења већ неколико година са развојем модерних технологија. Још је модел класичних агенција опредељујући и у развијеним земљама, пре свега из разлога безбедности путника и недостатка адекватне законске регулативе код нас али и у свету. Из године у годину решавају се поменути проблеми и сигурно је да ће будуће туристичке агенције имати неку форму која ће бити много више ослоњена на модерне технологије, али лични контакт и додатна сигурност путника кроз неке нове моделе неће изостати – сматра наш саговорник.

Број домаћих туриста у септембру за петину већи него лане

И у септембру је настављен тренд да домаћи туристи више него лане одмор проводе у Србији, па је забележено 603.912 ноћења домаћих туриста, што је скоро 19 одсто више него у септембру 2019. године, саопштено је из Туристичке организације Србије, преноси Танјуг.

Домаћи туристи су најчешће ишли у бање и то Сокобању и Врњачку Бању, затим на планине, посебно Златибор и Копаоник, као и у Београд. Када је реч о страним туристима, остварено је 94.196 ноћења, што је за 76 одсто мање него у истом месецу 2019. али скоро 14.000 више него у августу ове године.

Највише ноћења остварили су туристи из Босне и Херцеговине, Турске, Црне Горе, Русије и Немачке. Иначе у првих девет месеци ове године у Србији су укупно боравила 1.464.664 туриста, што је за 48 одсто мање него у истом прошлогодишњем периоду.

Домаћих туриста било је 1.110.656, за 22 одсто мање у односу на првих девет месеци прошле године, а страних 354.008 или 75 одсто мање него у истом прошлогодишњем периоду. Страни туристи су највише боравили у Београду, затим на Копаонику, Златибору, Новом Саду, Врњачкој Бањи.