Невоље житеља Немила

Херцег Нови – Насеље Немила на уласку у Херцег Нови ових дана је обрубљено новим асфалтом на Јадранској магистрали. Пут од Мељина проширује се трећом траком како би се ублажиле летње саобраћајне гужве. Посао је прекинут јер се не може завршити до јула и почетка сезоне. Иза градитеља, осим обновљеног и проширеног дела, остали су грађевинским материјалом и камењем пресечени водотокови, цеви изнад земље и вода по уличицама дела насеља у коме живе најсиромашнији. Ову ружну слику примећују и туристи који улазе у град.

Мештани Немиле, бескућници, социјални случајеви и понеки избеглица, очајни су и љути на градску власт, неки јер им је асфалт сада на само метар-два од зидова, други јер им вода тече око барака направљених парама норвешке помоћи после земљотреса 1979. године.

– Срамота је да смо због радова на путу поплављени, и чистом и нечистом водом. Пуна ми је кућа деце, а не смем да их пустим напоље да се не би поразболевали – прича Севдија Туша.

Неки од мештана кажу да у време радова на магистрали и по месец дана нису имали воду, док се други жале да су морали да склањају грађевински материјал јер је правио потоп препречивши локалне изворе.

– Грађевинци су пресекли потоке у насељу. Зими смо имали проблема са водом која је била око куће, а сада ми је вода и испод куће. У читавом насељу неусловно је за живот. Општинари су по градњи треће траке обећали измештање пет кућица и сада три праве одмах уз пут. Мени су понудили локацију у близини преко које се преливају канали. Нисам пристала, а неће да ме селе на другу, оближњу, јер је неко користи као башту – каже Душанка Мићуновић која са супругом и троје деце живи подно пута. Одмах до њених и зидова локалног поштара самца, испод потпорног зида пута, тече бистра вода. Кажу, то је један од избилих рукаваца потока.

Три породице су пристале на нову локацију уз пут и уселиће се почетком јула, кажу у насељу, јер немају друго решење. Мићуновићи који су пре 12 година уз помоћ полиције исељени из претходног принудног смештаја, самачког хотела у Мељинама, остаће упорни док им се не нађе боље место.
Немила је добила назив по потоку који се некад звао Мила. Према старој причи која се преноси генерацијама, два младића заљубљена у исту девојку извршили су самоубиство поред овог потока, па су му мештани променили назив. Име насеља потпуно одговара невољницима у монтажним кућама који ту и по две деценије живе. Обично их општинари уселе јер немају где. Неки оду јер су се снашли, а остају они који немају друго решење. Породице живе у више од 30 монтажних кућа. Неки су своје озидали, знајући да ће се једног дана рушити.

Из локалне управе поручују станарима барака да буду стрпљиви још три године. Тада ће насеље бити исељено, а они ће добити нове станове. Општинари кажу да не знају за проблеме станара са водом и обећавају да ће послати надлежне да их реше.