Српска деца најписменија на енглеском

Деца српских емиграната у Канади постижу најбоље резултате на тесту писмености у средњим школама у Торонту, показао је извештај који је спровео „Toronto District School Board”. Чак 87 одсто малишана којима је матерњи језик српски из првог пута положи завршни тест писмености у нижим разредима средње школе.

У недавно објављеној студији коришћени су подаци из 2006. године о успеху и социоекономском статусу око 71.000 ђака из 102 државне средње школе у којима је настава на енглеском језику. Истраживање показује колико је успех ђака повезан са породичним окружењем у којем живе, економским статусом, припадношћу одређеној раси или нацији, сексуалним опредељењем ученика. Тако на пример, деца која живе са оба родитеља боље решавају тест из природних наука него малишани који живе само са једним родитељем, док су ђаци који живе са мајком успешнији у решавању задатака од оних који живе са оцем.

На табели која приказује успех на тесту писмености, иза петнаестогодишњих и шеснаестогодишњих Срба нашли су се тинејџери који говоре хинди са 84 одсто, француски са 79 одсто, док 75 одсто ученика којима је матерњи језик енглески положи тест писмености из првог пута.

Образовне установе у којима је истраживање спроведено похађа 42 одсто ученика рођених ван Канаде, а међу ђацима се говори чак 80 језика. Национална шароликост навела је надлежне да утврде какве резултате постижу малишани из различитих земаља и које су ризичне групе којима је потребна додатна помоћ у учењу. Коначни циљ је да се сваком ученику да подједнака шанса у учењу и да се расне и националне баријере превазиђу. Аутори истраживања наглашавају да спољне чиниоце који утичу на постигнућа ученика не треба посматрати одвојено, јер на добре резултате на тесту писмености, на пример, не утиче само матерњи језик, већ и чињеница да 80 одсто испитаних ђака живи са оба родитеља.

Успех српске деце на тесту, професор др Душка Кликовац са Филолошког факултета највише доводи у везу са мотивацијом ученика, али сматра да је значајан и економски положај родитеља.

– Не можемо бити сигурни да је успех повезан са нашим образовним системом, јер не знамо колики је проценат деце похађао наше основне школе и колико је то имало утицаја на овакве резултате на тесту писмености. Успех је, ипак, највероватније у вези са социјалним статусом родитеља, али и са чињеницом да деца емиграната имају већу потребу да се докажу у страним школама него мали Канађани – каже Кликовац.

Исто сматра и професор др Љубомир Протић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, који наглашава да мотивација ученика битно утиче на резултате различитих истраживања.

– Резултати које су ученици постигли на ПИСА тесту, када се наша земља нашла на незавидном 41. месту, у вези су са њиховом мотивисаношћу да тест ураде добро. У једној школи, на пример, професорка је рекла ђацима да резултати теста неће улазити у оцену и изашла из учионице, па се део ученика није ни потрудио да уради задатке. Они су освојили нула бодова, што са поенима ученика који су добро урадили тест у укупном збиру даје просечну оцену – каже Протић.

Он сматра да је наш образовни систем добар, иако га треба побољшати и тврдњу поткрепљује истраживањима Светског економског форума из Давоса по којем наш просветни систем заузима 31. место у свету, што значи да је у самом врху – наглашава Протић.

– Добар резултат деце емиграната у Канади у вези је и са традиционалним вредностима које се негују у образовању и васпитању. Српска култура обилује народним причама и песмама са којима се деца упознају још у породици, пре него што крену у школу. Током школовања они читају много више од деце у Сједињеним Америчким Државама и Канади, где култура читања није толико развијена и малишани се са делима многих класика упознају преко препричаних издања, стрипова или филмова, што је код нас много ређе – сматра Протић.