У Зимбабвеу хаос

Сценарио је већ виђен. Председник државе постаје брутални диктатор. Службе безбедности тероришу противнике реформи. Избеглице у иностранству вапе за помоћ. Међународна заједница оклева. После прегласавања УН издаје оштро упозорење, а затим ескалирају глад и насиље. На крају неко предложи војну акцију за уклањање мрског тиранина који угрожава земљу и просперитет региона. А затим почиње међународна потрага за извршиоцима „хуманитарног напада ”.

После Ирака, Србије, Коморских Острва... Зимбабве је данас – уочи друге рунде председничких избора заказане за 27. јун, у жижи једног сличног сценарија, са непредвидивим последицама за Подсахару.

„Министарство одбране Велике Британије располаже са два одвојена ванредна плана војне акције у Зимбабвеу. Први план је у форми распоређивања трупа ради решавања хуманитарне кризе, а други, представља армијску подршку за евентуалну евакуацију британских држављана из Зимбабвеа”, објавио је јуче лондонски „Тајмс”.

Угледни дневник истовремено објављује да званични Лондон, иако разрађује два плана могуће војне акције у Зимбабвеу, сматра да интервенција није „прихватљиви курс”.

Осмишљене планове Лондона за могућу војну акцију на терену бивше колоније Зимбабвеа требало би, ипак, да изведе неко други, сматра лорд Карингтон, британски дипломата који је посредовао примопредају власти некадашње Родезије ослободилачком покрету Роберта Мугабеа.

„Било каква војна интервенција Велике Британије би била протумачена не само у Зимбабвеу, већ и у околним афричким државама као повратак колонизације. Право решење је код Африканаца, тамо већ има назнака да суседне државе постају забринуте”, оценио је лорд Карингтон. Војни оперативци на Острву имају нешто другачији приступ.

„Чак и да без дозволе прелетимо рецимо ваздушни простор Мозамбика, шта би био циљ мисије: убиство Мугабеа или његово затварање? И шта да се ради са силним генералима који га подржавају... сва та питања би морала да добију одговор у Врховној команди у случају да премијер Гордон Браун наложи слање трупа у Зимбабве”, описује лондонском „Тајмсу” генерал-мајор Џулијен Томсон, некадашњи командант операције краљевских маринаца на Фокландима 1982. године.

Драматична објава планова за могућу војну акцију на терену Зимбабвеау вези је са ескалацијом насиља у тој земљи.

„Главни политички ривал Роберта Мугабеа побегао је прошлог викенда у зграду холандске амбасаде у Харареу пошто је пред његову кућу стигла војна патрола”, тврди Абдулах Ваде, председник Сенегала.

Извештаји о бруталном предизборном насиљу у Зимбабвеу стигли су у међувремену и на Ист Ривер.

Савет безбедности УН је,наиме, у понедељак увече, једногласном одлуком усвојио резолуцију којом упозорава да је одржавање фер избора у Зимбабвеу у атмосфери тамошњег насиља „сада немогуће” и затражио од званичног Харареа да одложи заказану изборну рунду. Предлог резолуције срочиле су САД – председавајући Савета безбедности овог месеца, и Велика Британија док су Русија, Јужноафричка Република и Кина први пут гласале за документ УН који оштро критикује политику Роберта Мугабеа. Англосаксонски покушај да се у резолуцију унесе „елеменат претње” спречили су амбасадор ЈАР у Савету безбедности Думисани Кумало и председавајући Афричке уније Жан Пинг, захтевајући да се „међународна заједница уздржи од акције против Мугабеа”, преноси агенција Блумберг.

Званични Хараре у међувремену не седи скрштених руку. Високи представници војске Анголе и Намибије прошле седмице су посетили Хараре. Током четвородневне посете Зимбабвеу, шеф намибијске војске генерал-пуковник Мартин Шалил водио је „тајне разговоре” са командантом зимбабвеанске војске Константином Чивешеом. „Подсахара ће помоћи Зимбабвеу да преброди проблеме”, нагласио је генерал Шалил и подсетио на сарадњу три државе и ДР Конга, током конгоанског рата 1988-2002. године.

„САД и Велика Британија лажу да у Зимбабвеу влада насиље. Ово је мирољубива земља. Њима само треба изговор за интервенцију”, поручио је Роберт Мугабе прошлог викенда на митингу у Чипингеу на југоистоку Зимбабвеа.