У нуклеарки „Кршко” озрачени радници

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 24. јуна – Пре него што радници уђу у нуклеарку, и пошто обаве посао а пре него што изађу, врше се мерења да би се благовремено утврдило да није дошло до контаминације, објашњава за „Политику” Марјан Левстек, заменик директора Управе Републике Словеније за атомску безбедност, поводом вести да је током последње интервенције – поправке поквареног вентила у Нуклеарној електрани „Кршко” (НЕК), озрачено шест радника, међу којима је највише варилаца. Да су радници заиста били изложени зрачењу, потврдила је, са закашњењем, и Управа Републике Словеније за заштиту од зрачења.

Радници су били изложени контаминацији кобалтових изотопа Цо-58 (13.000 бекерела) и Цо-60 (1.030 бекерела), сазнаје наш лист. Поменуте дозе контаминације биле су довољне да раднике службеници који контролишу ниво зрачења нису пустили да изађу и напусте нуклеарку „Кршко”, већ су одредили целовит телесни преглед за целу екипу која је радила на замени вентила. Управа за заштиту од зрачења тврди да је „доза којој су радници били изложени тако ниска да га справе, које споља мере њихање емисија зрачења, нису регистровале”. Да су радници били изложени опасности, откривено је тек током прегледа „целотелесних активности”, на основу којег је оцењена количина зрачења коју су радници примили. „Поред неколико хиљада вентила, колико их има у нуклеарки, нормално је да неколико пута годишње дође до квара, односно да вентили попусте”, упозорава Левстек. То је део радног процеса, а инцидент који се догодио 4. јуна био је „нешто другачији” јер је дошло до отицања воде која је ипак задржана унутар система, односно унутар нуклеарке, зато је проглашен „ненормалним догађајем”, што је најнижи степен аларма. Од тада словеначки органи интензивно сарађују са земљама из окружења (Аустрија, Мађарска, Хрватска, Италија), са којима Словенија има потписан Споразум о раном обавештавању у случају радиолошке опасности. Левстек открива да Словенија није потписала исти споразум са Србијом, иако Србија лежи у доњем току реке Саве, чију воду нуклеарка користи за хлађење, па би било природно да је поменути споразум званична Љубљана потписала и са Београдом. „Не знам зашто немамо тај споразум потписан и са Србијом, ми доста помажемо Србији саветима у вези са институтом у Винчи”, додаје Левстек, уверен да неће бити препрека, када се у Србији формира нова управа за атомску безбедност – да се успоставе исти механизми заштите и раног упозоравања у случају емисије зрачења, као са земљама из суседства. Занимљиво је да су ту нарочит интерес показале Аустрија и Италија, па су италијански стручњаци прошле седмице чак и допутовали у Кршко и „прочешљали” нуклеарку. Том приликом је са њима „све рашчишћено”, задовољан је Левстек.

НЕК у међувремену умирује јавност саопштењем да нико од поменутих радника, варилаца, није у животној опасности нити је узео боловање, мада су тројица „на одмору”. Двојица од њих су запослени у предузећу „Нумип” које обавља послове одржавања за нуклеарку у Кршком, саграђену на обали Саве, пар десетина километара узводно од Загреба. Управа НЕК још није саопштила како је дошло до ескалације квара због кога је на недељу дана био потпуно обустављен рад нуклеарке, нити на који начин ће сличне инциденте спречити убудуће. Избегнуто је и објашњење зашто је јавност касно сазнала за контаминацију радника. Прикривање информација доводи се у везу са притиском који на словеначку владу врше Аустрија и Италија, тачније да Словенија покрене активности ради затварања нуклеарке у Кршком, уместо што размишља о доградњи другог блока.

Стручни савет за атомску безбедност је на својој последњој седници посебну пажњу поклонио „медијским одјецима” поводом квара у НЕК. Утврдио је, сазнајемо, да је „догађај у НЕК био добро савладан и да није било никаквих последица за запослене или становништво”, као и да су „међународне организације биле одговарајуће обавештене” у складу са „међународним уговорима”. Стручни савет је, међутим, незадовољан „неочекиваним поступком Европске комисије која је објавила алармантно саопштење за јавност, што је изазвало огроман одјек у европским медијима”. Стога препоручује „проверу и по потреби побољшање начина извештавања од стране словеначке Управе за атомску безбедност у иностранству”, те да се на „међународном нивоу покрену активности за спречавање сличних медијских аларма у будућности”.

Да подсетимо, за панику која је 4. јуна захватила Европу после вести да је у нуклеарки неконтролисано отекла вода која се користи за хлађење примарног кола, одговорност је преузела поменута Управа за атомску безбедност, јер је наопако обавила посао – у складу са предвиђеном процедуром упозорила је Европску комисију односно покренула Европска заједница за размену хитних радиолошких информација, а онда је о инциденту обавестила и Међународну агенцију за атомску енергију (ИАЕА) са седиштем у Бечу; ту је направила грешку, пошто је информацију послала на погрешном формулару – оном, који на врху има ознаку да се ради „о вежби”. То је изазвало даљу пометњу у комшилуку (Аустрија, Хрватска, Италија…) и уздрмало поверење у кредибилност словеначких служби.