Јунаци ковид доба ушли и у стихове

Панчево - За безмало шест деценија, од када Панчево награђује заслужне појединце и колективе, најпре Октобарском, а од 2004. Новембарском наградом, тек двапут се десило да има једног добитника. Ове године, 16 кандидата за највише градско признање и поново један лауреат - Општа болница Панчево, а уместо неколико редова образложења, из пера жирија, Награду подржавају писма и поруке запосленима, стотине реченица похвала и  речи захвалности -  у стиху и прози...Тако корисници крушевачког Геронтолошког центра, на челу са директорком Јеленом Мијаиловић, шаљу на адресу болнице следеће редове: „Велико хвала неговатељима, медицинским техничарима, лекарима и запосленима, јер су сви дали допринос да се наши корисници врате у центар у што бољем здравственом стању“. Уз дугу листу електронске поште и руком писана захвалност од Цеки, Маје, Анђе и Сунчице, „четири мускетара“ из собе 311: „Поштоване и драге медицинске сестре и техничари, чистачице и сервирке, поштовани лекари, хвала за терапије и лечење, али посебно хвала за сваку топлу реч, за сваку шалу, за одговор на свако наше питање (а било их је много). Отишле смо кући излечене (и негативне!) и никада вас нећемо заборавити“.

Током ванредног стања, због попуњености капацитета других установа, болница је у оквиру ковид дела, примала и пацијенти на дијализи. Долазили су из читаве земље, па из Лазаревца, Драган Илић пише: „Фасциниран сам условима које сам затекао. Да похвалим прво нашу Србију што има овакву установу, нову и по светским стандардим опремљену, где ради најљубазније особље од хигијеничарки, сервирки, медицинских сестара до лекара... Ово је најуређенија хемодијализа и најчистија, од свих које сам ја видео. Храна као у хотелу, што нема ни код куће, три оброка, ужина, воће! Све похвале и свако добро свима, да што пре прође ова недаћа.“, а у истом тону и само хвалу има и Ваљевка, Јасмина Петковић, која у поруци каже да је наишла на такву стручност,... „Овде су сви, а има их доста, млади и стручни, како на хемодијализи, тако и горе на одељењу, где лежим...

Задовољни пацијенти ишли су и даље, па панчевачким медицинарима - херојима стижу и корона торте, али и захвале преточене у песму -„Захваљујући њима, још увек дишем, медицинарима захвалницу пишем! За спас других дарују себе, знањем спасавају мене и тебе!... Медицинске сестре пазе болеснике, храбро, нежно, осмехом, без вике! Вратило се здравље, болест стала, медицинском особљу од срца хвала!“, стихове ниже Саша Миливојев из Меленаца, док из Груже и срца Србије на адресу „Српских чувара здравља пишу и ово; „Одважно, витешки, на првој линији фронта у борби са опаким непријатељем, не само зато што вас на то обавезује Хипократова заклетва, већ што сте искрени хуманисти. Јунаци у белим мантилима, вечно вам је захвалан народ Србије!“ и такође захвалност претачу у стихове... „Запамти Србијо хероје своје, у тешке дане што битке бију. Ти мирно спаваш и ноћи ове, док они будни над нама бдију!“

Најодговорнијем, директору болнице др Слободану Овуки, уз похвалу за инфраструктуру,  храну, залагање особља, опремљеност и безбедност пацијената, стиже  и конструктивна критика од Игора Ивановића. Он би да је више  информација о току лечења, да може и више да шета по обележеном ковид кругу, „најбитнија субјективна замерка, што нема узимања контролних узорака у вашој болници, чиме би  њен углед  порастао, да се похвали бројем излечених пацијената“ и на крају „аплауз Вашем неуморном особљу и излеченим пацијентима, могао би бити и медијски пропраћен.“

Један од првих збринутих на Инфективном одељењу болнице, Проф. Др Милош Јевтић, доцент Одељења за археологију Филозофског факултета у Беграду, као лакши пацијент каже, могао је да сагледа добру логистику, изузетну оргаизацију читавог медицинског особља - „младих, позитивно оријентисаних лекара, др Перића, његових колегиница, очигледно стажисткиња, преко пожртвованих сестара, сервирки и вредних хигијеничарки, које непрестано дезинфикују беспрекорно чисте просторије, купатила, ходнике...“ и добија брзи одговор и  уверавања директора болнице, да ће сви запослени бити упознати са садржином писма. „јер  боље речи хвале, нисмо још  имали“, уз жељу за што бржи опоравак у потпуности и надом у сусрет, у неком бољем времену које ће убрзо доћи“.

 „Често смо сами са пацијентима, који су без својих ближњих упућени на нас, али и ми на њих, јер добар део живота здравствени радници посвете очевима и мајкама и другим члановима нечијих породица. Свако признање друштвене заједнице, поготово Новембарска награда значи још већи подстрек, елан и да неко препознаје наш рад, а често пута је то и мука и сузе. Нећу заборавити када смо у удва дана примили 200  пацијента и у току ноћи нам понестало вечере, а наши доктори се одрекли своје и поделили је са пацијентима, На таквим младим људима ће остати ова земља, да су буду бољи, поштенији и чистији од нас старијих. У њих се исплати улагати, јер је неко ту децу, јако добро васпитао“, каже Др Слободан Овука, директор Опште болнице Панчево.