Ефекти рада одређују зараду, а не рад од куће

Рад на даљину постао је ново неписано правило за милионе људи широм света, па послодавци све чешће преиспитују своју стратегију пословања, а једна од њих је: треба ли такав рад, у смислу зараде, да буде изједначен са конвенционалним облицима ангажовања.

Велике компаније,  пре свега „Фејсбук” и „Гугл”, недавно су пресекле – радницима који раде на даљину плате ће бити мање. И у Србији све више послодаваца говори о такозваном прилагођавању плата, то јест смањењу зарада онима који нису присутни у канцеларији, већ раде од куће.

Ипак, у Министарству за рад истичу да такви запослени не смеју да имају мања права и неповољније услове рада од оних који обављају исте или сличне послове у просторијама послодавца.

– Законом о раду је прописано да основна зарада запослених који раде ван просторија послодавца не може бити мања од основне зараде запослених који раде у просторијама послодавца на истим пословима. Одредбе у вези са распоредом и прерасподелом радног времена, прековременим и ноћним радом, одморима и одсуствима примењују се и на уговор о раду за обављање послова ван просторија послодавца, осим ако другачије није одређено општим актом или уговором о раду. Сви који раде ван просторија послодавца остварују право на ограничено радно време, одморе и одсуства – напомиње Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад.

У недавном истраживању, које је обухватило око 2.000 професионалаца, више од половине (53 одсто) рекло је да би се преселило у град с нижим трошковима ако политика рада од куће постане трајна, али је већина њих (56 одсто) рекла да не би то учинила ако би дошло до смањења зараде.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, истиче да су у том случају најважнији ефекти рада.

– Уколико се приходи фирме повећавају, увећаће се и могућности за повећање зараде, тако да је неважно да ли радници раде од куће или не. Они који на тај начин обављају свој посао исто ће да зараде, без обзира на то одакле обављају свој посао. Важни су ефекти рада, па ако су исти, нема проблема. Ипак, ситуација се битно мења ако дође до пада привредне активности и прихода у неком предузећу – објашњава Атанацковић.

Он додаје да, ако послодавац више нема начина да покрије расходе и трошкове, тада запослени могу да очекују и смањење зарада, без обзира на то да ли су у канцеларији или на раду од куће, али опет не испод минималне и законом гарантоване зараде.

Да је рад од куће постао предмет озбиљних истраживања, поготово с доласком пандемије, потврђује и проф. Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност”, који упозорава и на неке анализе које потврђују да велики део послодаваца све више тежи уштеди на трошковима ангажовања радне снаге, и то на такав начин да неке ствари постају упитне.

– По Закону о раду средства за рад обезбеђује послодавац или, у случају да их обезбеђује радник, послодавац мора да му надокнади те трошкове. Ипак, наше фирме су доста заинтересоване за рад од куће, јер тиме смањују трошкове изнајмљивања канцеларијског простора и пратеће издатке. Засад се не ради на томе да се смањују плате за оне који раде од куће, јер за то нема рационалног објашњења, али, рецимо, трошак за превоз послодавци често укидају – подсећа Стојиљковић.

Више од 40 одсто компанија сматра да је рад од куће користан

Према недавном истраживању које је „Инфостуд” спровео о утицају пандемије на тржиште рада, 40 одсто компанија у Србији види да је рад од куће изводљив и користан за добар део предузећа, док је чак 60 одсто компанија омогућило бар делу својих запослених да ради од куће, а исти толики проценат не види пад у продуктивности због тога.