Мој живот је брига

„Брини због овог,брини због оног, а кад ћемо живети?“ Ко су ти људи који превише брину? То смо ми и наше комшије, особе које се труде да све ураде како треба и који су при томе у сталној бризи. Претерано брижне особе своју креативност су ставиле у службу предвиђања најгорег могућег сценарија. Иако интелигентне и маштовите, оне сагледавају само негативнепоследицеипрецењују вероватноћу да ћесеонезаистаидогодити. На крилима маште, такве особе се у делићу секунде пребацују са конкретног на замишљено, и исто тако брзо направе сценарио са непожељним завршетком.

Претерана брига може неповољно утицати на читав живот, на партнерске и професионалне односе. Изазива стални немир, преосетљивост на сваку ситницу и упркос настојањима да се све најбоље уради, смањује радну способност.   

Муче и себе и друге

Вечито забринути муче себе, али и друге када почну да говоре о својим бригама којима се не види крај. Пријатељи могу у почетку да их саслушају и покушају да их одговоре од таквих разматрања, али убрзо ће схватити да су такви покушаји неуспешни. Претерано брижне особе  зато имају осећај да их нико не разуме, повлаче се и често усамљују.

Бриге имају свој корен у конкретним ситуацијама и страху од непознатог, објашњава Светлана Вукадиновић, психолог бихевиориста у Дому здравља „Врачар“. Међутим, претерано забринути и против своје воље замишљају разлоге за бригу о могућим невољама различите врсте, несрећи, чак и катастрофи, и при томе се лоше осећају, као да им се то заиста догодило.

Обрасци вечите забринутости се уче. Дете слуша забринуте особе у свом окружењу које често понављају да „невоља дође кад се најмање надаш“, „таман кад помислиш да је све како треба, деси се нешто лоше“, „ако очекујеш најгоре, никада нећеш бити разочаран“. Временом прихвата бригу као средство заштите, мислећи да ако се добро осећа - сигурно ће га нешто лоше снаћи. Забринутост ту помаже да се зло не обистини.

Како изгледа живот брижне особе? У зачараном кругу бриге, све се понавља. Бринем због вишка килограма, новца, кијавице, да не закасним, да ме шеф не изгрди, бринем хоће ли бити хлеба у продавници и тако у бескрај, а сутрадан све изнова.

Према речима наше саговорнице, ми смо забринута бића, читаво човечанство стално брине о свему и свачему, али као да се данас то чини више него у ранијим историјским раздобљима. Свака брига која нас троши и усмерава у погрешном правцу лоше делује на наше телесно и психичко здравље. У различитим цивилизацијама прекомерна брига је савладавана медитацијом, визуелизацијом, молитвом, мудрим поукама попут оних „удри бригу на весеље“, „путуј игумане, и не мисли на манастир“, „бриго моја пређи на другога“. Верницима молитва помаже јер верују „да Бог има диван план за наш живот“.

Бихевиорални приступ

Будите реалистични, саветује психолог Светлана Вукадиновић, јер је претерана брига непродуктивна и ништа не решава, а оптерећује. Често преувеличавамо вероватноћу да ће се догодити најгора претпоставка. Млади, рецимо, добију возачку дозволу, а ми бринемо за њихову безбедност. Али, при томе занемарујемо да су они  добро научили да возе, одговорни су, пажљиви и опасност је мања реална од оне коју је наша машта направила. 

- Бихевиорални психолошки приступ брзе помоћи састоји се од неколико етапа: прво опишите ситуацију која вас узнемирава, затим се присетите о чему најчешће размишљате, па опишите и своја осећања, неуспехе, разочарања. Када то урадите, развијајте позитивне мисли тако што ћете свако негативно тврђење заменити позитивним. На пример, уместо „морам“, треба ставити „више волим“ или „грозно“ заменити са „није угодно“. Када урадите ту преправку, направите листу достижних циљева. Осим тога, никада у својим размишљањима немојте умањивати могућност да можемо да се боримо и изборимо. Убрзо ћете на живот гледати реалније и боље ћете се осећати - каже наша саговорница.

Она подсећа да не треба заборавити да живот нема гаранције и да не живимо у савршеном свету. Никада не можемо бити сигурни кад је у питању здравље, а ни у непогрешиву одлуку о послу. Живот нас је много пута уверио да бринемо за болесног, а разболи се здрав, и да је нека одлука на послу у једном тренутку изврсна, а у следећем више није. Брига, уколико је рационална, треба да нас сачува од погрешних потеза, али ако је претерана блокиранасуактивностима, изазивалошерасположење, смањујесамопоштовањеиповерењеусебе.