Проблем отпадних вода у Београду

Последњих недеља сведоци смо енормног загађења ваздуха у Београду, нажалост без конкретних потеза надлежних за решавање вишегодишњег проблема загађења не само ваздуха, већ и воде и земљишта. У одређеним годишњим периодима редовно долази до знатног повећања емисије гасова у атмосфери, у виду сумпор-диоксида, угљен-моноксида, азотних оксида, партикуларних честица (10 и 2,5 микрона) и других штетних материја. Не улазећи овом приликом у наведене и друге еколошке проблеме Србије, уколико се задржимо само на дистрибуцији отпадних вода у Београду, долазимо до запањујућих података.

Наиме, Београд је једини главни град у Европи који нема систем за пречишћавање отпадних вода које се у количини од око 190 милиона кубних метара годишње излију у Саву и Дунав. Трећина града нема канализациону мрежу, а тамо где је има све отпадне воде се преко сто испуста избацују директно у Саву и Дунав, без претходног пречишћавања. Београд неће моћи још дуго да на тај начин третира отпадне воде, пошто ће Србија као кандидат за чланство у Европској унији морати да се прилагоди Поглављу 27 о заштити животне средине.

Извесни оптимизам да овакво стање заиста неће још дуго потрајати дају нам потписани уговори са страним извођачима и започета реализација изградње првог значајног постројења (често се назива и фабриком) за пречишћавање отпадних вода у Београду, које ће се налазити у Великом Селу. Изградњом првог интерцептора смањиће се испуштање отпадних вода у Саву и Дунав око 80 одсто, тј. биће решен проблем око 1,5 милиона становника централних делова Београда и јужног дела града, попут насеља Баново брдо, Сењака, Железника, Остружнице. Међутим, ту неће бити крај, јер је предвиђен завршетак интерцептора Ушће 2, као и неколико мањих црпних станица.

У плану је и изградња канализационе мреже испод Саве, како би се сва отпадна вода са Новог Београда и Земуна прихватила и спровела ка фабрици у Великом Селу. Такође је предвиђена и канализација са пречистачем отпадне воде на левој обали Дунава, тако да ће се из постројења изливати пречишћена вода у Дунав. У плану је и израда фабрика за прераду отпадних вода у Батајници, Остружници, Обреновцу и Болечу.

У сваком случају, како пред Србијом, тако и Београдом, стоје велике обавезе, са знатним материјалним улагањима (неколико милијарди евра) у наредном петогодишњем плану на реализацији побољшања еколошких параметара, тј. смањења загађења разним полутантима воде, ваздуха и земљишта.

Др Предраг Петровић,
научни саветник