Десет милиона милионера

Пребројавање глобалних милионера (или милијардера, како то чини „Форбс“), није само занимљиво штиво за медије већ, како то показује и најновији „Извештај о светском богатству 2008”, који су управо обелоданили Мерил Линч и Капџемини – и важан показатељ стања планетарне економије.

Мерил Линч – једна од најпознатијих банкарских кућа и њен партнер у финансијском консалтингу, Капџемини – преглед „веома добростојећих појединаца („high net worth individuals“) објављује већ 12. годину, и померања на овој скали су поуздан индикаторглобалног прераспоређивања финансијске моћи.

Оно што је главна вест из овогодишњег извештаја (који предочава стање за 2007), јесте да је број светских (доларских) милионера први пут осмоцифрен: замало је премашио десет милиона.

Њихова укупна тежина је око 42 трилиона (хиљада милијарди) долара, и то не рачунајући некретнине у њиховом поседу. Њихово укупно богатство при том је расло брже од њиховог укупног броја: у првој категорији годину на годину пораст је девет одсто, а у другој само шест. Просек је иначе рекордан: четири милиона.

Десет милиона „веома добростојећих индивидуа“ апсолутно је велика бројка, али релативно мала: они су мање од0,2 одсто од шест милијарди житеља планете Земља.

Али њихов распоред показује да се економски поредак на тој планети постојано мења. Највише нових милионера у 2007. годининије тако дошло ни из једне из „зрелих економија“, већ из оних које су још само претенденти за чланство у клубу развијених. Највећи број нових чланова глобалне странке милионера тако је у 2007. години дошао из Индије, где их је лане било чак за 22 одсто више него у 2006. Следи Кина са повећањем од 20,3 одсто, па Бразил са 19,1. У овој лиги земаља које милионере производе у великом броју налази се и Русија: пораст је тамо био 14,4 одсто.

Колико ће где бити нових милионера (тамо где нема транзиције), зависи од два кључна фактора: стопе раста бруто националног производа и раста главног берзанског индекса. У том погледу, „помаљајуће“ економије су сасвим потукле оне на које су донедавно гледале са завишћу. Стопе раста у земљама Г8 биле су веома скромне, између два и три одсто, док је од свих великих берзанских индекса, у 2007. значајнији раст имао једино немачки DAX, док је, на пример, јапански Никео имао пад од чак 11,1 процента.

На другој страни, раст индијског БНП-а био је 7,9 одсто, док је берзанска капитализација скочила за чак 118 одсто. Кинески раст је био више него импресиван: економија је увећана за фантастичних 11,4 одсто, а берзански скок 291 одсто! Постоци за Бразил су нешто скромнији: 5,1 за БНП и 93 за берзански индекс, док је у Русији раст економије у 2007. био 7,4 одсто, а берза је скочила за 37,6 процената.

Да су поменуте земље нови велики играчи на глобалној економској сцени потврђују и инвестиције које су привукле. У Кину се тако слило 55 милијарди долара, највише кад је реч о појединачној земљи. Што се тиче регионалних дестинација, најпривлачнија је била Европа – 276 милијарди – што је занимљив преокрет, с обзиром на то да је у овој категорији претходних година доминирала Азија.

 Мерил Линч и Капџемини нису иначе евидентирали појединачне милионере у свакој земљи (нити сачињавали извештај за све земље света, па тако нема података о броју милионера у Србији). Њихова методологија је другачија од оне којом „Форбс” сачињава свој списак милијардера: њене основе су у формули којом се укупно богатство једне земље, на основу њених и међународних статистика, упоређује са дистрибуцијом тог богатства међу одраслим становништвом у тој земљи. Формула је компликована, али, како тврде, поуздана.

Најзад, порасту глобалног броја милионера обрадовали су се, између осталих, и произвођачи луксузне робе, од јахти до накита. Ферари је тако имао рекордан пораст продаје на новим тржиштима – 42,7 одсто у азијско-пацифичком региону, док је постотак за Америку и Немачку једноцифрен!