Фудбал као слика нове Европе

После драматичне победе репрезентације Турске у суботу у четвртфиналу Европског фудбалског шампионата, славило је на десетине хиљада Турака. Славило се како на улицама Истанбула, тако и на онима у Берлину у којем живи њих око 140.000. Између два велика славља на којима су се вијориле заставе Турске и скандирало име државе, била је ипак једна разлика. На истанбулском тргу Таксим у два после поноћи сви су стали мирно када је почело интонирање националне химне, у главном граду Немачке већина слављеника није певала. Велики број припадника младих генерација Турака рођених у Немачкој, у којој укупно живи 2,7 милиона људи са турским пасошем или пореклом, не зна речи химне, као ни да пише на турском језику.

Упоредо са распаљивањем патриотских осећања, фудбал је и код једних и код других ових дана оживео пламен њихових дугогодишњих тежњи. Питање што боље интеграције у немачко друштво с времена на време се изнова поставља за турску популацију чији већи део нема држављанство Немачке, у којој по неким мишљењима турски имигранти функционишу и као „паралелна заједница”. Тако је порука на ту тему било минулих дана уочи утакмица репрезентација Немачке и Турске у полуфиналу Европског првенства, које је синоћ одиграно у Швајцарској.

У Турској су се многи надали тријумфу и као слаткој освети немачком канцелару Ангели Меркел (која је посећивала неке утакмице и редовно пре и после њих упућивала СМС поруке репрезентативцима Немачке) зато што се противи проширењу Европске уније на земљу чији знатан део територије припада азијском континенту. Упркос низу разочарања у последње две године, међу Турцима није умрла жеља да се придруже ЕУ, па је и премијер Ердоган после победе над Чешком изјавио: „Као што су наша обележја и амбиције интегрални део Европског првенства, тако би за државу било добро да је део Европске уније”.

Продор Турака у завршницу „Еура” је постао ноћна мора за оне снаге у Западној Европи које су против уласка Турске у Унију, па су неки политичари и новинари протеклих дана изражавали забринутост због могућности да екипа селектора Фатиха Терима, код куће називаног „император са Босфора”, освоји титулу првака Европе. После елиминације Хрватске у бечком четвртфиналу, водећи турски новински дневници еуфорично су донели ударне наслове „Беч је пао” и „Турска освојила Беч” алудирајући на неуспешне „европске походе” некадашње Отоманске империје, чији освајачи су два пута заустављени пред зидинама данашње аустријске престонице...

На терену, Турска има двојицу фудбалера који су рођени у Немачкој. Дефанзивац Хакан Балта је из Берлина, а један од носилаца игре Хамит Алтинтоп из Гелзенкирхена. Овај други, члан минхенског Бајерна, у интервјуу за немачки „Шпигл” рекао је како све што је постигао дугује Немачкој, али и на питање да ли себе у срцу доживљава као Немца, одговорио: „Не, али можда имам осећај да сам и Турчин и Немац истовремено”.

Политичким конотацијама дуела Немачке и Турске позабавио се јуче и „Њујорк тајмс” у репортажи из Берлина, у којој се наводи како има и Немаца са помешаним навијачким осећањима. Репортер је пренео и изјаве неких од њих који су дан пре полуфиналног меча куповали турске дресове и који ће у друштву својих пријатеља Турака навијати за њихову репрезентацију „пошто никад није освојила трофеј, док је Немачка већ била по три пута првак света и Европе”...

Глобализацију на примеру турске репрезентације показује то што је један Мехмет у њеном дресу – бразилског порекла. Везни фудбалер Аурелио узео је пре две године турско име уместо ранијег Марко и сада је међу најважнијим појединцима у екипи. Немачка репрезентација међу више играча страног порекла овога пута нема оних турске крви, али један јесте био важан део новије историје „панцера”. Мехмет Шол, чији је отац Турчин а мајка Немица, од 1995. до 2002. је носио дрес Немачке на 36 утакмица (осам голова) поставши толико популаран да је више од 100.000 Немаца пре две године писало петицију тадашњем селектору Клинсману са захтевом да га врати у национални тим за Светско првенство. Дугогодишњи члан Бајерна који је прошле године окончао каријеру, рекордер је Бундеслиге као играч који је освојио највише њених титула...

Г. Ковачевић
---------------------------------------------------------

Руски бум

Да је Европско фудбалско првенство као у огледалу и политичка и економска слика модерне Европе, говори и неочекивани продор Русије у полуфинале, у којем ће се данас у Бечу састати са Шпанијом. Први пласман Руса у други круг „Еура” од распада СССР-а, поклапа се са економским бумом који ова земља доживљава последњих година. Огромна улагања у фудбал донела су већ два трофеја у Купу Европске фудбалске уније (Уефа) 2005. и ове године.
--------------------------------------------------------------------

Трофеји подстичу економију

Према досадашњим финансијским показатељима, земља чија репрезентација освоји трофеј на европском или светском првенству, доживљава у потоњем периоду економски раст од 0,5 до 0,7 одсто... Према рачуницама „Мастеркарда” за текуће Европско првенство, највећи утицај имаће на такође растућу економију Турске (79 милиона становника) и немачку (82). Ефекат за турску привреду од полуфинала са Немцима неће бити мањи од 42 милиона евра, колики је пројектовани профит од повећане продаје хране и пића, спортске гардеробе, најновијих ЛЦД телевизора са великим екранима, реклама итд.
-----------------------------------------------------------

Недостају само Енглези

У економском, али и историјском смислу, Шпанци нису „уљези” међу полуфиналистима као репрезентацијама земаља са империјалном прошлошћу. Шпанија, чије је царство у 16. и 17. веку ратовало са Отоманском империјом, а простирало се и на делове данашње Немачке, после дуге традиције неуспеха на великим такмичењима, оправдала је високи рејтинг своје националне фудбалске лиге. У току „Еура” најављено је да ће Португалац Роналдо ускоро напустити Енглеску у којој је апсолутно највећа звезда, да би у Примери (шпанској првој лиги) играо за Реал, а на Пиринејско полуострво жели и прва звезда турнира до сада, Рус Аршавин. Европско првенство се не поклапа са политичком сликом Европе највише због одсуства Англосаксонаца – Енглези се нису квалификовали...