Сафинова лекција Ђоковићу

И у томе је нека неодољива посебна лепота Вимблдона што је Свеенглески крокет и тениски клуб најсуровије чистилиште „белог спорта”. У њему је чак и једно игралиште прозвано гробље фаворита као најснажнији израз за горчину пораза коју осете главни претенденти на престо.

Велика очекивања Новака Ђоковића да се и ове године домогне најмање полуфинала сасечена су већ у корену. Најбољем тенисеру данашњице Швајцарцу Рожеу Федереру, ако настави да суверено напредује ка шестом узастопном тријумфу, противник у том мечу биће неко други.

Рус променио и длаку и ћуд

Можда чак то не буде ни Рус Марат Сафин чије играчко клатно не престаје да иде из једног краја у други, изнова пробијајући границе своје непредвидљивости. Можда због тога својевремено први „рекет” света поклекне већ у трећем колу, али ће његов вимблдонски блесак да заслепљује нашег најбољег тенисера бар до следећег турнира за „грен-слем”. Сафин му је одржао лекцију на главном стадиону, у најсветијем међу светим храмовима тениског спорта, играјући као у најбољим данима. Било је 6:4, 7:6 (7:3), 6:2, а идући супарник, несуђени Ђоковићев, биће му најбољи италијански играч Андреас Сепи који је у маратонском дуелу савладао Француза Флорана Серу са 6:3, 6:7 (4:7), 6:2, 6:7 (5:7), 6:4.

Ово је био 60. меч нашег тенисера на четири највећа турнира и 14. пораз. Стасити Рус је стајао преко пута и када је дебитовао, пре три године, на Међународном првенству Аустралије. Од тог сусрета у којем је тада 17-годишњи Ђоковић, спутан значајем меча и преплашен величином ривала, лако поклекао са 6:0, 6:2, 6:1, много је воде прошло Темзом. Ђоковић је израстао у светског аса и једну од нераскидивих карика у ланцу с Федерером и Шпанцем Надалом, а Сафин више никада није заблистао као онда до мелбурнског престола.

Колико је само пута платио цех томе што му је врхунски тенис отворио врата гламура. Остао је недоречени тениски разарач, с избледелом етикетом играча који је једини могао да учини Федерерово доба узбљивијим. Оно што се код њега, међутим, не губи јесте способност да се од безвољника преобрати у вука који је јуче променио и длаку и ћуд. На лице његове игре се најчешће дуго чека, а онда уследи бриљантни повратак отписаног, обично кратког даха, на разочарање поклоника његове тениске акробације.

Уочи меча с Ђоковићем, коме је широкогрудо дао улогу фаворита, Сафин је претпоставио да ће његове шансе да порасту уколико га противник којим случајем потцени, а себе прецени. Наш тенисер је знао с ким ће да има посла и ни на крај памети му није било да у дуел уђе надмено као што може да се очекује у сусрету трећепласираног на светској листи и тек 75. Сафин је једноставно био сјајан. Контролисао је развој догађаја на терену све време, а било је очигледно да Ђоковић у својој немоћи диже руке од свега у трећем сету.

Ни када је, међутим, Рус водио с 2:0, нисмо били склони да поверујемо да ће наш тенисер да се одрекне битке за преокрет. Покриће за то су биле његове раније величанствене победе на највећим позорницама, па и на лањском Вимблдону, а најсвежији пример полуфинални дуел с Надалом на „Ролан Гаросу”. Пошто је, мрзовољан, препустио „краљу шљаке” подијум за плес на црвеној земљи у прва два сета, у трећем му је пружио жесток отпор па је игран тај-брек. После Надалове демонстрације силе против Федерера у финалу испоставило се да је наш тенисер био и најближи да Шпанца осујети да заврши турнир без изгубљеног сета, што је у Паризу пошло за руком само једном Настасеу и два пута Боргу.

Цео меч у грчу, а повремено и без воље

Али, разлика између тог меча и јучерашњег са Сафином је огромна. Ђоковићу је и даље допуштено да изгуби од „краља шљаке” у његовом атару па опуштеност у игри може и да уроди плодом. С друге стране, гледати поразу у очи већ у другом вимблдонском колу, макар и против тенисера с којим је дуел по себи дерби, била је чаша жучи коју је Ђоковић невољно приносио устима. У том грчу и под канонадом која није посустајала с друге стране мреже, препород је био немогућ.

Сафин се узнео до победе с великом мотивисаношћу. Иако је пре меча с пуним правом оценио да Ђоковић нема мане, указао је да је непогрешив и непоновљив само Федерер. Рус је на мегдан нашем тенисеру изашао да победи, а то је у старту учинило Ђоковићеве шансе мањим. Једина утеха може да му буде што ће, упркос губитку великог броја поена, остати трећи на светској листи, али после пет узастопних турнира за „грен-слем”, од лањског „Ролан Гароса”, велика тројка неће да буде заједно у полуфиналу.

Сафин је лане испао у трећем колу против најбољег – Федерера. На најчувенијој тениској трави на свету никада није учинио ни приближно колико у Мелбурну 2005. или на „Флашинг Медоузу” 2000, а дешавало се да претрпи болне поразе и као други односно трећи „рекет” света. Тако га је 2001. као трећепласираног у четвртфиналу, што му је и најдаљи домет, избацио Хрват Горан Иванишевић, тада као тек 125. на листи сензационални победник и једини на трону у Лондону с такозваним посебним позивом организатора. Било је тада вимблдонско поље чистилиште за њега као јуче за Ђоковића.

– Био је ово заиста лош дан за мене. Ништа ми није полазило за руком, а Сафин је био одличан у свим сегментима игре. Сервирао је одлично и непрестано ме нападао и осталим ударцима. Нисам могао да учиним ништа што би га пољуљало. Начинио сам много двоструких сервис грешака. Није ме служио први сервис. Све је ишло право њему на рекет, без прецизности, без углова терена...Он је дефинитивно један од најбољих тенисера данашњице – Ђоковићев је утисак с меча, а наш је да се он много боље креће на шљаци и тврдој подлози, него што га ноге слушају на трави.

С обзиром на искуства са Сафином, основано је могло да се очекује да бес почне да искаљује на рекету, али је овај пут, и када је почетнички грешио, сачувао савршену прибраност.

– Овако добро нисам играо дуго. Победити Ђоковића на главном терену је велика ствар. Ако наставим овако, сматрам да могу далеко да догурам. Када сам видео да у другом колу играм с њим, нисам више гледао на жреб, али сада ћу га детаљно проучити. Он је играо под великим притиском, за разлику од мене. Сви су од њега очекивали победу и били уверени да ће он и да победи. Од мене победу нико није очекивао. Иако сам од краја прошле године био здрав и напорно сам тренирао, резултати нису долазили, али нисам клонуо духом што ми је ојачало менталну чврстину – указао је Сафин.

------------------------------------------------

Женски маратони

Меч Ивановићеве и Деши од три часа и 24 минута један је од најдужих у историји Вимблдона. Занимљиво је да је други најдужи (3:41) одигран прекјуче између Немице Јулије Гергес и Словенкиње Катарине Среботник у првом колу – 4:6, 7:6 (8:6), 16:14. Најдужу битку (3:45) водиле су Американка Чанда Рубин и Канађанка Патриција Буле у другом колу 1995 – 7:6 (7:4), 6:7 (5:7), 17:15 за америчку тенисерку.

------------------------------------------------

Бозољац имао две меч-лопте за дуел с Федерером

Илија Бозољац (197. на светској листи) имао је две меч-лопте за дуел с првим „рекетом” Швајцарцем Рожеом Федерером у трећем колу. На жалост нашег тенисера, било је то на сервис његовог противника Француза Марка Жикеа при 5:4 у четвртом сету. Бозољац, који је изгубио са 4:6, 5:7, 7:6 (7:1), 7:6 (7:0), 6:3, имао је 32 аса и високе реализације првог сервиса (75-93, 81 одсто) и игре на мрежи (45-64, 70 одсто). Меч за поуку нашем играчу трајао је три и по часа.

------------------------------------------------

Типсаревић с Родиком опет на главном терену

Данас у другом колу играју остали наши представници. На главном терену Типсаревић се састаје с Родиком (САД), после мечева В. Вилијамс – Кетавонг (почиње у 14 часова) и Малисе – Мареј. На терену 2 Јанковићева игра са Шпанкињом Суарез Наваро после сусрета Галвани – Јужни (13 ч) и Хсјех – Сафина. Троицки игра с Чехом Штјепанеком на терену 18 после меча Звонарјова – Танасугарн (13 ч). Стартују и парови: Зимоњић с Нестором (13 ч) и Вемић са Соаресом. Шпанцу Надалу је услишена молба да његов меч другог кола с Летонцем Гулбисом почне први (13 ч) како би се потом окренуо сусрету његових земљака и Руса у полуфиналу фудбалског првенства Европе.

------------------------------------------------

Зимоњић са Суен, а Вемић с Пенетом

Обављен је жреб за игру мешовитих парова. Ненад Зимоњић игра с Кинескињом Тјентјен Суен, с којом је победнио на Међународном првенству Аустралије ове године, док је саиграч Душана Вемића Италијанка Флавија Пенета.