Маратонски старт Ђоковића

По­бе­ди се у зу­бе не гле­да, по­го­то­во на по­чет­ку так­ми­че­ња на нај­бр­жој под­ло­зи. Да­ле­ко од иде­ал­не игре, али до­бар старт Вим­блдо­на за Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа. По­ход на ре­корд­ну 25. грен слем ти­ту­лу и осмо сла­вље на тра­ви у Лон­до­ну по­чео је у ње­го­вом сти­лу на нај­ве­ћој сце­ни, бар кад је реч о увод­ним рун­да­ма.

Као и прет­ход­но, на Ро­лан Га­ро­су, пре­ско­чио је пр­ву пре­пре­ку по­сле из­гу­бље­ног се­та и ви­ше од три са­та бор­бе. Са­вла­дао је Ји­бин­га Вуа – 6:4, 5:7, 6:4, 6:4 по­сле три са­та и 16 ми­ну­та  за пла­сман у дру­го ко­ло лон­дон­ског грен слем тур­ни­ра. Био је то пр­ви ду­ел срп­ског аса про­тив ки­не­ског пред­став­ни­ка на АТП тур­не­ји. У на­ред­ној рун­ди Ђо­ко­ви­ћа оче­ку­је ду­ел са Сте­фа­но­сом Ци­ци­па­сом из Грч­ке.

Нај­бо­љи свих вре­ме­на имао је увод за по­же­ле­ти – на­пра­вио је брејк у пр­вом ге­му и са ла­ко­ћом по­твр­дио пред­ност. Био је си­гу­ран на по­чет­ном сер­ви­су, па ни­је до­зво­лио Вуу ни­јед­ну шан­су све до 5:4 кад је сер­ви­рао за пр­ви сет. Ели­ми­ни­сао је при­ли­ке и за ма­ње од 40 ми­ну­та ста­вио тач­ку на увод­ни део.

У на­став­ку је Ју­бинг опу­стио ру­ку – играо је рас­те­ре­ће­ни­је и што је за ње­га би­ло нај­ва­жни­је, спа­са­вао брејк лоп­те. Мно­го бо­ље је ре­тер­ни­рао, па Но­ле ни­је био у мо­гућ­но­сти да бр­зо на­пра­ви брејк. Би­ло је ја­сно да мно­го ви­ше ри­зи­ку­је – пре­ци­зни и сна­жни фор­хен­ди би­ли су нај­бо­љи до­каз да је од­лу­чио да се су­прот­ста­ви Но­ва­ку на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Ри­зик и труд су уро­ди­ли пло­дом код Ки­не­за. Ђо­ко­вић ни­је мо­гао да из­вр­ши при­ти­сак на сер­вис 102. игра­ча на АТП ли­сти, а ни­је ни обез­бе­дио тај­брејк. Спа­сио је јед­ну сет лоп­ту, али за дру­гу ни­је имао ре­ше­ње.

По за­вр­шет­ку дру­гог се­та усле­ди­ла је крат­ка па­у­за, јер је глав­ни су­ди­ја Му­ха­мед Ла­хја­ни од­лу­чио да се игра на­ста­ви под за­тво­ре­ним кро­вом, па су усло­ви за игру би­ли дру­га­чи­ји.

На­ста­ви­ла се не­из­ве­сна бор­ба, ду­го је тре­ба­ло Но­ва­ку да сло­ми от­пор на по­чет­ном удар­цу про­тив­ни­ка. Пу­бли­ка је при­жељ­ки­ва­ла што ду­жи меч, па је скан­ди­ра­ла име Ки­не­за у зна­ку по­др­шке. Као и мно­го пу­та до са­да, баш у та­квој ат­мос­фе­ри, на јед­ном од нај­бо­љих те­ре­на, вла­сник 24 грен слем тро­фе­ја про­на­шао је пра­ви ре­цепт. Ако не­ко зна ка­ко да са­вла­да и пу­бли­ку и ри­ва­ла у Лон­до­ну - он­да је то Но­ле. До­вољ­но је са­мо ево­ци­ра­ти успо­ме­не на фи­на­ле из 2019. и окр­шај про­тив Ро­џе­ра Фе­де­ре­ра, кад је Швај­ца­рац имао две меч лоп­те, а на кра­ју сла­вио срп­ски ас. 

На­пра­вио је брејк у кључ­ном тре­нут­ку - у по­след­њим ге­мо­ви­ма, па ис­ко­ри­стио че­твр­ту шан­су за 2:1. 

Ни­шта ни­је би­ло дру­га­чи­је ни у че­твр­том се­ту. Ву је по­но­во на­па­дао, а Ђо­ко­вић по­ди­гао штит, па је у не­ко­ли­ко на­вра­та био су­о­чен са брејк лоп­та­ма. Нај­бит­ни­је - оно што ни­је ус­пео при кра­ју се­та број три по­шло му је за ру­ком у че­твр­том. Он­да кад је би­ло нај­по­треб­ни­је играо је нај­бо­љи, на­пра­вио брејк и био у при­ли­ци да сер­ви­ра за по­бе­ду. На по­чет­ном удар­цу ни­је би­ло про­бле­ма за крај.