Тишина крај Саве

Шарени лампиони лелујају на новембарском ветру. Она, ушушкана у зимску јакну, седи за столом и зури у Саву у којој се огледа небо. У једној од башта у популарној Бетон хали била је једини гост. И, очигледно, то јој није нимало сметало да ужива у сунчаном јесењем дану и топлом чају.

У култној угоститељској оази, као што смо се уверили, у току јучерашњег дана тек понеки сто био је заузет. Неки од посетилаца уживали су у поподневној кафи крај реке, други у ручку, а судећи по разговорима које смо чули, склапали су се и пословни договори. Конобари, наоружани маскама, циркулишу међу столовима, као да ће се сваког часа однекуд појавити буљук гостију. Две девојке стоје на шеталишту и гласно размишљају у који од локала да уђу. Избор је велики, а дани, нарочито сунчани, кратко трају. Пре него што је тешка одлука донета, наравно, „пао је” селфи.

Само десетак корака одатле, испред врата једног од популарних зимских ноћних места за провод – шут. Момци у радничким оделима бауљају по прашини, чекићи неуморно лупају... Да ли реновирају клуб или граде неки нови, који ће своја врата отворити за омладину и странце чим прође опасност од короне, нису хтели да нам кажу.

– Имамо пуно посла – вичу – биће шта ће бити.

Шеталиштем промичу људи. Неки носе комад заштитне тканине преко уста и носа, неки не. Застају, наслањају се на ограду и уживају у погледу који пуца на Нови Београд. Бициклистичком стазом господаре достављачи хране. Наоружани коцкастим ранчевима са препознатљивим логом, чини се, раде пуном паром. Из правца пасареле пристиже неколико старијих суграђана. Шетају и ћаскају, а накратко се учини да има гужве на шеталишту. Били су на Калемегдану, хвале се, а коме је до граје, нека иде тамо.

– Пуно ко око – прича један од њих – школараца колико ти душа иште, да није почео распуст?

Слеже раменима, рекло би се да ни њега самог одговор на ово питање не занима, а онда поче да говори о тишини која се преплиће са жубором реке.

– Тако и ваља. Да човек дође, одмори душу, прозбори коју сам са собом и гледа Саву како тече... – рече, а затим спорим кораком настави за својим пријатељима који су већ одмакли.