Држава наручује проверу

Откуда некима огроман новац да купују предузећа на тендерима и аукцијама, годинама су се чудили транзициони губитници. Таква енигма можда више неће бити чаршијска тема оних који у Србији преживљавају уз плату, већ напокон озбиљан посао за Управу за спречавање прања новца и порезникe. Бар тако је најављено изменама Закона о приватизацији, које су сви који поштено зарађују хлеб поздравили уз питање – зашто се чекало до сада?
Из Управе за спречавање прања новца потврђују за "Политику" да су спремни да провере све трансакције и лица за која се сумња да су прала новац, ако то затраже државни органи, укључујући и Агенцију за приватизацију. Њихова иницијатива, међутим, треба да садржи податке који указују да у конкретном случају постоји сумња да је реч о прању новца, што Управи омогућава да предузме мере из своје надлежности.

Управа прикупља информације и анализира их, а уколико посумња да новац није "чист", прослеђује их: полицији, порезницима, тужилаштву, који су надлежни за подношење кривичних пријава. Другим речима, Управа је аналитички и обавештајни орган који нема истражна овлашћења. Сви подаци и информације, објашњавају у Управи, службена су тајна.

Зато за сада нема одговора на многа питања, међу којима су и – да ли ће се посебно проверавати бизнисмени који се помињу у Белој књизи о организованом криминалу, а који су покуповали неколико већих фирми у приватизацији, али и да ли ће потврду да нису кривично гоњени и да се против њих не води истрага морати да поднесу и страни инвеститори. Знамо и да се иза власништва многих офшор фирми са егзотичних острва крију наши богаташи који су деведесетих изнели новац из земље. Такође, нема одговора и на питање да ли ће Управа за спречавање прања новца проверавати и стране инвеститоре међу којима су, рецимо, и они који ће конкурисати за приватизацију РТБ Бор.

Србијом већ годинама кружи незаконито стечен новац који се "опран" у пореским рајевима поново враћа у земљу да би се куповала предузећа. Али, до сада због тога нико није завршио у затвору. За ово кривично дело донета је само једна осуђујућа пресуда која још није правноснажна, јер је у току поступак по жалби.

Тако, и поред чињенице да је Закон о спречавању прања новца донет још 2002. године, до сада није доказан ни један случај прања новца. Према сазнањима Управе, покренуто је више десетина кривичних поступака.

Управи за спречавање прања новца обвезници су прошле године доставили 161.418 извештаја о готовинским трансакцијама у износу већем од 15.000 евра, као и 803 извештаја о сумњивим трансакцијама. Царински органи су истовремено доставили 31.567 извештаја о преносу готовог новца, хартија од вредности и других вредности преко границе.

Након анализе свих прикупљених података о сумњивим трансакцијама, Управа је "отворила" 62 сумњива случаја. Из Управе не наводе који су то конкретни случајеви, али посебно напомињу да сваки од њих садржи велики број трансакција, а веома често и више лица. Реч је, заправо, о организованом криминалу са стотинама трансакција и десетинама лица.

Међутим, да би се разоткрили учесници организованог криминала, и о њима добили подаци из иностранства, неопходна је, како се указује, сарадња свих учесника у ланцу борбе против прања новца. У оквиру међународне размене финансијских обавештајних података са страним финансијским обавештајним службама, Управа је током прошле године упутила 78 захтева, а из иностранства примила 53 захтева за размену информација о прању новца.

-----------------------------------------------------------

Мере за 82 случаја "перача"

Управа је у току прошле године МУП-у, Пореској управи, тужилаштву, девизној и буџетској инспекцији, БИА и Агенцији за приватизацију проследила 82 предмета ради предузимања мера из њихове надлежности.

У току је "обрада" 117 сумњивих случајева, од којих је из ранијих година 75, а 45 из прошле године. Они се односе на лица и трансакције за које други државни органи или стране финансијске обавештајне службе нису доставили тражене информације.

-----------------------------------------------------------

Шта је прање новца

Прање новца је прикривање његовог незаконитог порекла. Убацује се у легалне токове и приказује као да је легално стечен. Полагање готовине на рачуне код банака, послови са хартијама од вредности, позајмице оснивача правним лицима, приватизација, коришћење фиктивних фирми, трансакције са офшор дестинација, промет непокретности – послови су који су најчешће сумњиви.