Уметност

Петар Добровић (Печуј, 1890 – Београд, 1942) је један од најзначајнијих представника грађанског модернизма 20. века. Активно је учествовао у авангардном покрету, био је друштвено политички ангажован и пре и након Првог светског рата што се у његовој уметности огледа у радовима са социјалном тематиком. Стилски, Добровићева уметност се креће од сезанистичког и кубистичког, преко конструктивистичког, до најзначајнијих дела у духу колористичког експресионизма. Медитерански пејзаж, маслињаци, воће, море, актови, биле су теме у којима је показивао своју виртуозност изражавања бојом, којом је маестрално материјализовао светлост и атмосферу Медитерана. Са друге стране, познат је и по великом броју портрета кроз које је показао, поред уметничког квалитета и умеће преношења карактера портретисаног.

Мотив на марки: Стари Бепо, уље на платну, 1940.
Mотив на вињети: Виле на Хвару, 1933.
Mотив на коверту: Поврће, уље на картону, 1928.

Вера Божичковић Поповић (Брчко, 1920 – Београд, 2002) је завршила Ликовну академију у Београду у класи професора Ивана Табаковића. У току студија, заједно са својим колегама из класе, била је члан „Задарске групе” (1947) чија је активност директно указивала на недостатке академског начина школовања и питања уметничких слобода. Била је једна од истакнутих представница београдског енформела. У оквиру енформела експериментисала је са различитим врстама материјала несликарског порекла, који су јој омогућили стварање основног призора слике, заснованог на елементарним призорима попут кањона, вододерина, усека, колотечина и других природних облика. Кроз истраживања енформела, уметница достиже пуну уметничку зрелост градећи специфичан експресивни израз у ком је остварила своје највише уметничке домете.

Мотив на марки: Јама, комбинована техника на платну, 1968.
Mотив на вињети и коверту: Осипање, комбинована техника на платну, 1961.

Коста Богдановић (Илиџа, 1930 – Београд, 2012) је био вајар, историчар уметности, кустос, теоретичар и педагог. Радио је у Музеју савремене уметности у Београду као кустос од 1967. до 1994. године а био је и в.д. директора 1985 – 1987. При Музеју је 1974. основао Центар за визуелну културу и информације. Био је професор на Академији уметности у Новом Саду и Сарајеву. На основу својих истраживања установио је предмет Визуелна култура који је предавао у Сарајеву и Теорија визуелне културе у Новом Саду. Сви ови ангажмани и интересовања Косте Богдановића чинили су једну целину и служили једном циљу, разумевању процеса уметничког стваралаштва. Теорија форме коју је развио Богдановић и о њој опсежно писао и предавао, нашла је своје отелотворење у његовим делима. Комбинација природних форми, различитих материјала и древне културе добиле су у његовим делима један специфичан и аутентичан израз са високим уметничким дометом.

Мотив на марки: Кућне оргуље, бојено дрво (јавор), 2008.
Мотив на вињети: Поглед одозго 2, ливено гвожђе (бојено), 1990.
Мотив на коверту: Форма-јапаника III, бојено дрво, (јавор), 2007.

Леонид Шејка (Београд, 1932 – Београд, 1970) је био уметник и теоретичар уметности. Један је од оснивача и теоретичара групе Медиала. Шејка је специфична и јединствена појава на уметничкој сцени током педесетих и шездесетих година прошлог века. Први је у својој средини дошао до схватања да је уметнички чин могућ мимо естетског предмета (наговештај менталне уметности и уметности понашања) и први се позивао на велику музејску уметност прошлости користећи се цитатом знакова и облика других уметника из различитих периода (знатно касније карактеристика „ученог сликарства” и постмодерног доба).

Мотив на марки: Музејска поставка, уље на платну, 1956.
Мотив на вињети и коверту: Мултипликација, уље на платну, 1956.
Стручна сарадња: Александра Мирчић, шеф Одељења за уметничку документацију, Музеј савремене уметности
Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар