Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: Зоран Заев, премијер Северне Македоније

Ризичан „бугарски загрљај”

 Ризичан „бугарски загрљај”
Зоран Заев (Д.Стојановић)

„Или Заев или Македонија”, један је од транспарената који се могао видети претходних дана у узаврелом Скопљу. Политичар који је уз помоћ западних ментора успео да реши вишедеценијски спор са Грчком о имену државе и увео земљу у НАТО, сада ризикује да изгуби власт ако настави да попушта пред захтевима бугарског премијера Бојка Борисова.

Зоран Заев (46) је у процепу између грађана на улици који га оптужују да тргује националним идентитетом, и ултиматума Софије: признавање „историјске реалности” да македонски језик има бугарске корене и да се може третирати само као „службени језик” Северне Македоније.

Судећи по изјавама, некадашњи градоначелник Струмице је „преломио” не би ли подигао бугарску рампу са европског пута, али је зато политичку ситуацију у земљи довео до усијања. Лидер СДСМ-а је за бугарску агенцију „БГ нес” изјавио да Бугарска и Северна Македонија немају подељену историју већ заједничку, а да је Гоце Делчев револуционар и за Бугаре и за Македонце који су се борили за слободну Македонију и Одрински регион.

Северномакедонски премијер је такође бугарске окупаторе током Другог светског рата назвао „администраторима” који су у једном тренутку прешли на антифашистичку страну и заједно са Македонцима Македонију ослободили од фашиста.

Посебно је изиритирао јавност увредљивом ставом да је Југославија 1948. године између Бугара и Македонаца поставила „гвоздену завесу”. Јер, да је Бугарска после Другог светског рата господарила Македонијом, тешко да би данас уопште било македонског идентитета.

Али оваквим историјским ревизионизмом Заев је задобио „похвалу” бугарског министра одбране Красимира Каракачанова, који му је поручио да је он „Бугарин коме споро ради памет”.

Иван Стоилковић, лидер Срба у Северној Македонији и посланик у Собрању, за Заева каже да је „човек с опасним намерама који данас говори једно, а сутра друго”.

Овај предузетник коме оспоравају да је богатство стекао на коруптиван начин док је био на челу Струмице, воли да се похвали како је пре него што је уписао студије економије у Скопљу 1994. свако лето на пијацама у Београду и Горњем Милановцу продавао пољопривредне производе које је производила његова породица.

Опозициона ВМРО-ДПМНЕ Заева оптужује за везе са албанском мафијом. Други истичу да је човек Запада, близак Сорошу. Несумњиво је да се политички успон Зорана Заева поклапа са афером „прислушкивање”. Као лидер опозиционог Социјалдемократског савеза 2015, објавио је да је македонска тајна служба годинама без судског налога прислушкивала више од 20.000 грађана. Ово откриће је одјекнуло као бомба и помогло му да две године касније с власти скине премијера Николу Груевског.

Зоран Заев је постао премијер с обећањем да ће Македонију извести из дуготрајне кризе, увести владавину права и земљу успешно вратити на изгубљени пут НАТО и ЕУ интеграција.

Од 30. августа Заев је на челу друге македонске владе којој сада политички опстанак виси о концу због „бугарског загрљаја”.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksa
@Огњен Вуковић Братоножић.. To što je, kako vi kažete, 20000 srpskih vojnika poginulo na teritoriji na kojoj žive narodi koji nisu Srbi treba da nam bude nauk za ubuduće. Nikoga u S. Makedoniji nije briga za te žrtve. Reći će vam ko vas je terao da ratujete za nas. Istoriju ostaviti istoričarima a mi treba da gledamo šta ćemo sa Srbijom i narodom koji živi u njoj. S. Makedonija treba da bude za Srbiju završena priča. Treba imati dobre susedske i pre svega ekonomske odnose sa njom.
Miloš
Teško Makedoncima, tačnije bugarskim Srbima. Nemaju ni svoj jezik, crkvu, ime države im se osporava, a potencijalno i deo teritorije.
Мићко Крстић
Не постоје никакви "бугарски Срби". До појаве бугарског егзархата није било ни "б" од нечега бугарског. Таква схватања су плод бугарске пропаганде из друге половине XIX века.
Darko
U redu- 1912 dozivljavate kao okupaciju.Sami niste uspeli da se oslobodite pa je dosao neko drugi da to uradi umesto vas. Ali kako objasnjavate citav srednji vek na vasem prostoru-ko su bili zaduzbinari crkava,kako su se zvale velmoze koje su imale posede,krunisanje tamo nekoga za cara u Skoplju.....?
Stojan Angelov
Ognjen Vukovic Bratonozic.... Od tih 20.000 srpskih vojnika koje spominjete, trecinu bili vojnici iz ovih krajeva, makedonci. Pored srpske i makedonske krvi je natopljena ova zemlja koja se zove Severna Makedonija, koja tada bila okupirana od strane tadasnje Srbije.
Da se Makedonci ne sete
Ne spominjite im srednji vek, jos ce nekome pasti napamet da napise knjigu ili doktorira na prvoj "okupaciji" prije 1000 godina.
Мићко Крстић
Господине Ангелов, Тачно је да је велики број предака данашњих Македонаца учествовао у ослобођењу Јужне Србије. Српска војска им је делила наоружање да се придруже борби за своје ослобођење. Наравно, поставља се питање како то да "окупатор" дели наоружање?! Да би се неко окупирао треба прво да постоји. Територија Македоније била је пре османске окупације део српског царства. Чак шта више, Скопље је било главни град те државе, а трагови српског наслеђа су свуда по (С.) Македонији.
Прикажи још одговора
nikola andric
Ucene i pretnje sadrzane u ''zakonskim okvirima'' pokazuju greske pa cak i gluposti sadrzane u tim zakonima. To se ne slaze sa iluzijom ''cuda od zakona''. Narocito pozivanje na Ustave o kojime gradjani nemaju pojma ali imaju ''misljenja''. Najveca greska pri osnivanju E. Zajednice koju ni seoska udruzenja nikad ne prave je ostranjivanje ''nedostojnih clanova''. Primer Poljske i Madjarske to dovoljno ilustriraju. Uslovi koje kandidati clanovi moraju da ispune nisu zadovoljeni od clanova EZ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.