Деколтеом на судију

Испред Петог општинског суда у Београду протеклих дана забележен је и следећа слика: жена изува супруга и на суђење улази у његовим ципелама, док он исход парнице чека испред врата – у њеним папучама.

У овим врелим данима многи наши суграђани не размишљају о томе да већина државних институција има строги кодекс облачења који мора да се поштује, јер је за њих сасвим логично да се против 40 степени боре папучама, мајицама на бретеле или кратким панталонама.

Једна од првих институција која је покренула доношење правилника о облачењу на послу била је Народна банка Југославије, још децембра 2001. године. Данас ове правилнике имају све државне институције, а на улазу у ова здања постоје натписи који јасно истичу шта је забрањено. Тако су се у Петом општинском на списку забрањених ствари, уз пиштоље и мобилне телефоне, нашле и – папуче.

Мирјана Дрљачић, судија овог суда, ипак признаје да судски правилник и натписи о естетском реду постављени на улазу у зграде за клијенте углавном немају никаквог значаја.

– Занимљиво је да су жене, без обзира на то у које установе долазе, проблематичне у избору одеће и обуће и то углавном у два детаља – папуче и дубина деколтеа. Стално нам се дешава да странке долазе неприкладно обучене и мисле да тако могу да се појаве било где. Ако клијент може полуодевен да уђе у банку, онда помисли да би могао и у било коју другу установу. Обезбеђење има права да спречи улазак у објекат грађанима који су „непристојно” обучени, али би, можда, новчана казна била најпродуктивније решење – истиче Дрљачићева и додаје да и за запослене у овом здању постоје естетска правила која се поштују, па се тако женама препоручује ношење сукње пристојне дужине (10 центиметара изнад колена горња је граница пристојности), панталоне по кроју и врсти материјала не смеју бити екстравагантне, фризура мора бити уредна уредна, а шминка и накит у границама пристојности.

И у Скупштини Србије се од новинара, у складу са значењем и улогом коју имају и правилима које поштују сами посланици, тражи да се одевају на прикладан начин када извештавају из скупштинске сале. Озбиљни „дрес код” највише законодавне институције забрањује мушкарцима да на посао долазе у патикама и фармеркама. Запослени могу доћи у кошуљи дугих или кратких рукава уз кравату или у слободнијој форми, а када нема неког важног састанка у мајици са крагном или ролки. Од жена се захтева да послове обављају у сукњи прикладне дужине и обући са затвореним предњим делом. Обезбеђење има право да врати све, укључујући и новинаре и фоторепортере који се појаве у патикама, сандалама, папучама „за плажу”, мајицама на братиле, фармеркама или шортсевима. Такође, ни врата кабинета председника Србије не могу да отворе дречаве боје или одећа за плажу.

У банкама наводе да, што се одевања тиче, немају проблема са запосленима, већ – странкама.

– Невоље настају када људи улазе са шеширима од трске на глави, наочарима за сунце или качкетима. У већини случајева попустимо, јер су муштерије углавном нервозне и праве проблеме када их опоменемо, па је боље да их пустимо да што пре обаве посао због кога су дошли. Запослени, поготову они на вишим функцијама, морају носити кошуље и кравате, док сужбенице за шалтерима на свом радном месту не смеју носити деколтирану одећу – истиче Живојин Савић, извршни директор Комерцијалне банке за послове са становништвом.

У домовима здравља за запослене се подразумева испеглани бели мантил и закачена идентификациона картица на видном месту, возачи јавног превоза више не могу управљати воланом са пешкиром око врата и неупасаном мајицом, а ни таксисти не могу више да носе шортсеве и папуче. Ако то важи за све, зашто не би и за грађане, барем приликом уласка у званичне институције.