Паучина у „Прокопу”

Изгледало је готово сасвим извесно да ће овог лета машине забрујати на градилишту будуће београдске железничке станице у Прокопу. Али, почетак радова је и даље под знаком питања, јер уговору који су 24. марта потписале „Железнице Србије” и „Енергопројект” недостаје сагласност Владе Србије. Под условом да влада буде формирана током наредних месец-два, градња би могла да почне тек на јесен.

Избор суинвеститора, сачињавање пројекта комерцијално-пословног центра и све оно што претходи изласку неимара на градилиште – замрзнуто је. „Енергопројект”, као главни финансијер пројекта вредног око 230 милиона евра, обазриво чека, будући да су ову инвестицију у протекле три деценије пратиле бројне невоље.

– Правоснажан уговор је основа за почетак било каквих радова, па и за ангажовање пројектаната. Природно је да се као инвеститори осигурамо, јер су свакакви обрти могући – каже Миодраг Зечевић, директор маркетинга „Енергопројекта”.

Према споразуму о комплетном завршетку железничке станице „Београд центар” и изградњи пратећег пословно-комерцијалног центра на њеној плочи, радови треба да почну 60 дана након што се са тим уговором сагласи републичка влада. Додуше, „Енергопројект” је од почетка ангажован на изградњи колосека, у року од седам дана после добијања сагласности министара могао би да настави постављање петог, шестог, седмог и осмог колосека, за које је Саобраћајни институт ЦИП урадио пројектну документацију.

Током првих 12-14 месеци, како пише у уговору,треба да буде завршена плоча која наткрива станични комплекс, док ће за опремање станице и њено пуштање у саобраћај бити неопходна још једна година.

„Енергопројект”, као финансијер, има обавезу да изгради  железничку станицу и 25.000 метара квадратних испод плоче, са шест перона и десет колосека. Тај простор би, наравно, припао „Железницама”, с тим што би градитељ у том делу добио 10.000 квадрата. У железничку инфраструктуру би требало да буде уложено око 80 милиона евра.

Договорено једа пратећи комерцијални центар од 128.000 квадрата, у који „Енергопројект” треба да уложи око 150 милиона евра, буде завршен задве и по године од добијања одобрења за градњу. „Железницама”, које су најавиле могућност да се једним делом укључе у суфинансирање пројекта, требало би да припадне 2.200 квадрата.

И Дирекција за грађевинско земљиште, због које су се, између осталог, својевремено спотакли преговори са првопласираним на тендеру – мађарским „Тригранитом”, изашла је на неки начин у сусрет овом вишедеценијском пројекту. Она је пристала да са 16 милиона евра финансира изградњу прилазних улица са Булевара краља Александра и аутопутем.

Новац, такође, због кога су у неколико наврата прекидани радови, овог пута не би требало да буде проблем. Владан Пириватрић, генерални директор „Енергопројекта”, при потписивању уговора је рекао да та компанија може одмах да активира своја средства, а има и подршку банака.Иначе, добили су више понуда за куповину пословног и комерцијалног простора, односно суфинансирање изградње. Најозбиљније су стигле од шпанске„Риофисе” и грчког „Блухауса”.

Изградња „Прокопа” је почела 1977. године. Због недостатка новца прекинута је осамдесетих година. Деведесетих је настављена, али због истог разлога је прекинута 2000. године, да би „Железнице” тек 2005. године расписале тендер за градитеља. Победио је „Тригранит”, са којим су преговори прекинути јер је, између осталог, тражио да му се уступи право градње на месту садашње железничке станице, то јест у Савском амфитеатру. У једном тренутку, док је мађарска компанија испостављала листу захтева, од градских челника се чуло да „Прокоп” није приоритет и да је главној железничкој станици место у Новом Београду, али су те тврдње убрзо повукли.

И када су град и Република напокон пронашли заједнички интерес у овој инвестицији и ускладили га с новим инвеститором, направивши приличан помак у односу на преговоре са „Тригранитом”, радове је овога пута зауставила административна процедура, односно вакуум који је настао расписивањем избора.