Плаћаће се и дукатима

Ариље, Ваљево – Жега ових дана притисла ариљске малињаке, најродније у Србији, све ври у њима. Једва се ту дише и није овде лако ни стајати, а камоли брати, али за малинаре нема паузе. Беру од јутра до мрака, гајбице пуне црвеним плодовима, јер им цена иде на

руку: око два евра за килограм – никад боље. Судећи по таблама истакнутим крај пута од Ариља ка Ивањици, откупљивачи пара не жале и упркос причама извозника и хладњачара да је откупна цена претерана и нереална, свуда се нуди откуп, плаћа добро и, наравно, захтева квалитет.

У малињаку светског рекордера по приносу по хектару Миломира Стојића из села Миросаљци малина је и овог лета врло квалитетна, а род се, каже он, приближава новом светском рекорду. „Буде ли једна добра киша, овај „микер” ће код мене догурати и до 30 тона по хектару, а прошле године било га је 22 тоне, а „виламета” 29 тона”, задовољство не крије овај произвођач и напомиње да је последњих дана у Ариљу малина све скупља, прексиноћ је стигла и на 180 динара. На наше питање да ли је ипак за чуђење тако нагли ценовни скок у односу на ранија лета, светски рекордер одговара:

– Не знам што би се ко томе чудио. Прошле године је плаћана 115 динара, а ове године може и до 200, јер је и џак ђубрива „петнаестице” дупло од тада поскупео, нафта више од трећине, трошкови хране су повећани, дневнице берача. Није више реално процењивати вредности ни у еврима, јер док друго поскупљује, евро стоји.

У свом малињаку у Ариљу усред бербе ових дана је и вишегодишњи „трибун” малинара, стални борац за што бољу цену, председник Уније произвођача јагодичастог воћа Србије Драгиша Терзић.

– Није истинита теза да на светском тржишту не може проћи наша прескупа малина, да она из Чилеа и Пољске добија предност – тврди Терзић. – То је надувана прича, у тим земљама род је знатно слабији него раније, јер је Чиле погодило невреме, а Пољска није ни близу раније производње. И код нас у Србији производња је за 20-30 одсто слабија. Све то иде наруку цени малине, потражња за њом је велика, а понуда недовољна, па хладњачари због тога не могу лако да се договоре око откупне цене, сви би да откупе што већу количину, јер ће се малина ове године у извозу „дукатима” плаћати. Отуда и оваква цена ових дана, која може да догура и до 200 динара.

Као малинар, Терзић своју малину ових дана предаје највећем и поузданом откупљивачу у овом крају, Земљорадничкој задрузи Ариље, која има неколико хиљада коопераната. Та задруга је сада истакла цену 170 динара. Исплате још нема, већ предстоји на крају бербе и то сваки откупљени килограм по најбољој цени у сезони.

– Упозоравао сам да изузетно ниском ценом протеклих сезона поједини извозници и хладњачари, а с њима удружени и појединци из Заједнице за воће, попут Евице Михаљевић, секу грану на којој седе у послу око малина – прозива Драгиша Терзић. – Због тога се, као и увозом заражених садница, стигло да укупна производња малине у Србији са 95.000 тона пре шест година падне на 40.000 тона. А с обзиром на њихов однос према нама што производимо, многи малинари, попут мене, већ размишљају да зарађено уложе у отварање својих хладњача, да набрано воће у сезони замрзну и продају га сами кад цена буде најбоља.

Произвођачи из ваљевског краја, односно Колубарског округа,  коначно су почели задовољно да трљају руке. Са почетних 100, трговци килограм најквалитетнијих „роленд” плодова плаћају од 140 до 180 динара. То чине зато што је овогодишњи род значајно подбацио и мањи је од оног лане за 40 одсто.Поред десетак приватних хладњача највеће количине ове воћке, процене су да ће је укупно бити између 10.000 и 12.000 тона, откупиће „Подгорина-фрут” из Осечине, „ЗЗ” из Пецке, као неколико хладњача из Коцељеве, Косјерића, Панчева и Београда. Својевремено водећи откупљивач ваљевска „Србијанка”, коју су у међувремену купили власници из Бугарске, ове године није показала интересовање за малину. Приоритет, како смо сазнали, добила је вишња. Иначе, произвођачи су у позицији да се са свим трговцима ценкају и једино им тако нешто није допуштено на рампама „Подгорине-фрут” која је „бетонирала” цену на 140 динара. У финишу откупа, како смо чули од малинара, откупљивачи су поново лансирали причу о конкуренцији из Пољске и Чилеа, на шта се они не узбуђују знајући да се ради о уобичајеном „трику” за обарање цена.

– Колико је тамо негде родило мене не занима, јер знам да по квалитету и ароми малина из ваљевског краја, односно Србије, нема конкуренције у свету. Иако је садашња цена добра у односу на претходне године када смо у знак незадовољства морали плодове да просипамо а ластаре косимо, реално је било да она буде два евра за килограм. О томе говори наша рачуница, односно количина средстава и труда који мора да се уложи у ову производњу. Ипак, све у свему, задовољан сам посебно због тога што хладњачари који долазе са стране преузету робу одмах исплаћују у кешу – каже Миловоје Божић, малинар из села Миличинице који уједно врши и откуп за једну од хладњача из Косјерића.

Младен Марић, из села Сушице који има малињак на површини већој од једног хектара као и савремени расадник, такође је убеђен да ће се постојеће откупне цене задржати. Објашњава да је то последица умањеног рода, али и врло доброг квалитета малина. Истог је мишљења и професор информатике Зоран Вићентијевић, из ваљевског села Заруба који са 1.200 корена холандске малине сорте „глен” очекује род од преко 6.000 килограма. Вели да трговци, када виде квалитет његових малина, не питају за цену и да се она упросечила на 160 динара за килограм.

Бранко Пејовић - Будо Нововић

----------------------------------------------------------

Проблеми

Малинарство, како се чуло на недавно одржаној традиционалној привредно-туристичкој манифестацији „Дани малине” у Бранковини код Ваљева, има перспективу. Тако јенаведен податак да ће произвођач који буде имао пет хектара под малином, уз просечан принос, моћи да рачуна на добит од близу двеста хиљада евра.

Међутим, да је ова мета превисоко говоре подаци са терена. Малињаци се смањују, гајесе на симболичних 20 до 30 ари, недостаје квалитетни садни материјал, мала су улагања и, надасве, село је остарело, без потребне радне снаге.

---------------------------------------------------------------

Двеста грама по глави становника

У Србији сваки грађанин годишње конзумира тек око 200 грама ове изузетно квалитетне и за здравље препоручљиве воћке.