Следеће године већи порез на имовину

За стан површине 50 метара квадратних у првој зони Новог Сада, стар 10 година, у коме обвезник станује, порез на имовину ове године је износио 9.806,74 динара, а догодине ће бити виши за 231,64 динара. Порез за ту врсту некретнине у 2021. години износиће 10.038,38 динара.

У Пореској управи Новог Сада кажу да је евидентан минималан раст пореске обавезе у номиналном износу за наредну годину, а посебно ако се има у виду обавеза кварталног плаћања пореза.

– Упоређујући просечне цене квадрата за 2020. и утврђене за 2021. јасно се види да је за следећу у односу на ову годину тржишна цена станова по зонама порасла за 3,5 одсто у првој зони, 3,80 одсто у другој зони и 4,93 одсто у трећој зони. При том, за 2021. узеће се у обзир стопа амортизације као корективни елемент која износи 0,8 одсто по години старости објекта. Порез на имовину биће готово идентичан у односу на 2020 – кажу за „Политику” у Пореској управи Новог Сада.

Недостатак новца у локалним буџетима већи градови у Србији ће покушати да надоместе повећањем пореза на имовину. Можда је рано за процене за колико тачно ће овај намет бити увећан (јер то зависи и од стопе амортизације), али ако је судити по основном параметру – пореској основици, то јест вредности квадратног метра стамбеног простора, порез на имовину у неким деловима Београда би могао да буде већи за шест одсто, док је, на пример, Крагујевац предвидео увећање и пореске стопе и основице.

Као и сваке године пред крај текуће године утврђује се просечна цена квадратног метра на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.

– С обзиром на то да није било значајније промене одлуком утврђених просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2021. у односу на 2020, а узимајући у обзир да на обрачун пореза утиче и умањење по основу амортизације од један одсто годишње, порески обвезници идуће године могу очекивати незнатну промену у обрачуну годишњег пореза на имовину – кажу у Секретаријату за јавне приходе Београда.

Вредност стамбеног квадрата у екстра зони пословања процењена на 206.838 динара, што је за 11.786 динара више него у овогодишњем решењу за порез на имовину. Квадратни метар у екстра зони становања процењен је на 219.402 динара, док је у 2020 вредео 213.395 динара. Вредност квадрата стана у првој зони за 2020. била је 190.091, а за следећу ће бити 199.942, што је за 5,18 одсто више.

До мањих промена је дошло у вредновању кућа по зонама, а постоје делови града у којима ће грађани који поседују овакве објекте плаћати чак и мањи порез на имовину. У екстра зони квадратни метар куће је процењен на 175.093 динара, што је за 526 динара више него претходне године, док је у четвртој зони квадратни метар куће процењен на 69.059 динара, што је за два одсто мање него у пореском решењу за 2020.

Ненад Станишић, члан градског већа за финансије Крагујевца, каже да је стопа пореза на имовину физичких лица повећана са 0,3 одсто на 0,4 одсто.

– Одлуком о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2021. годину, извршена је корекција цена на основу оствареног промета непокретности у граду Крагујевцу, и то тако што су, у зависности од врсте непокретности и зоне у којој се непокретност налази, неке цене повећане, а неке смањене у односу на прошлу годину. Распон промене просечне цене квадратног метра кућа и станова се креће од минус девет одсто за станове у трећој и четвртој зони, до плус 5,6 одсто за куће у екстра зони – наводи Станишић.

Иначе, Крагујевац је један је од малобројних градова који није искористио могућност и у старту повећао пореску стопу на 0,4 одсто, колико Закон о порезу на имовину дозвољава. Градоначелник Крагујевца Никола Дашић је у локалном парламенту рекао да је апсолутно свестан да је ово тешка мера и да је политички непопуларна, али да је нужна због развоја града. Процењено је да ће се тим потезом буџетски приходи града увећати за 140 милиона динара годишње.