Градоначелници не могу у парламент

Републички одбор за решавање о сукобу интереса потврдио је на јучерашњој седници свој правни став из фебруара прошле године, према којем народни посланици не могу истовремено да обављају и функцију председника општина, односно градоначелника.

Како је за „Политику” изјавио председник Одбора Слободан Бељански, начин избора председника општина (у локалним парламентима, а не непосредно) једина је промена у политичком животу која се догодила од доношења овог правног става.

– Осим што се више не бирају непосредно, председници општина задржали су право да активно учествују у извршној власти. Они имају могућност сазивања извршних одбора градова и општина, па се може рећи да промена у односу на раније усвојени правни став Одбора заправо и нема – рекао је Бељански за наш лист.

Подсетимо, према том правном ставу „народни посланик не може бити функционер у органима републичке, покрајинске или локалне извршне власти”, а Уставом и законом „није искључена могућност да народни посланик буде одборник у скупштини општине и града”. Одбор је тада закључио да су општим појмом „органи извршне власти” обухваћени сви органи са извршном функцијом у систему територијалног уређења државе, односно функционери у органима републичке, покрајинске или локалне извршне власти.

„На овакав закључак наводи, не само граматичко тумачење одредбе Устава, него и начело о јединству правног поретка и подели власти, правило о вертикалном разграничењу надлежности између републичких органа и органа покрајине и јединице локалне самоуправе и правило о поверавању надлежности Републике Србије покрајинама и јединицама локалне самоуправе”, наводи се у образложењу става.

Подсетимо, прекјуче је у Скупштини Србије била жучна расправа због тога што су поједини градоначелници (лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма из Јагодине и Верољуб Стевановић из Крагујевца, који је изабран на листи ЗЕС) показали намеру да задрже и посланичку функцију, сматрајући да ту нема сукоба интереса, док су истовремено неки други, попут Предрага Умичевића (ДС), председника општине Смедерево, најавили да ће вратити посланички мандат.

Према речима Слободана Бељанског, ставови Одбора за решавање о сукобу интереса имају декларативно дејство, односно карактер препоруке.

– Постојање сукоба интереса не утиче на легалитет функције и правну снагу одлука донетих у обављању такве функције. Међутим, он свакако утиче на репутацију, професионални и политички углед одређеног функционера – казао је Бељански.

Како је председник Одбора за решавање о сукобу интереса рекао за наш лист, ово тело је на јучерашњој седници донео и одлуку да иницира промену постојећег Закона о спречавању сукоба интереса, и то у два правца.

– Сугерисаћемо новој влади да предложи измене закона које ће допринети већој транспарентности података о имовини функционера, за шта су се у предизборној кампањи једногласно залагале све странке. Друга ствар тиче се функционера којима је Одбор изрекао меру упозорења. Према нашем мишљењу, праведно би било да функционери убудуће сами плаћају објављивање тих мера у Службеном гласнику, будући да ти трошкови представљају оптерећење за рад Одбора – рекао је Бељански.

М. Албуновић

-------------------------------------------------------------------

Стигле само 282 имовинске карте функционера

Мада је јуче истекао законски рок у коме је новоизабрани функционери требало Одбору да доставе извештаје о имовини (скупштина је конституисана 11. јуна), на адресу овог тела стигле су тек 282 имовинске карте из целе Србије. Одбор је раније утврдио да у Србији има 13.000 функционера који подлежу обавези пријављивања имовине.

– Имовинске карте функционера непрестано стижу ових дана. Будући да се обично шаљу поштом, за њихово разврставање потребно је време. Зато ћемо о пријављивању имовног стања народних посланика, али и свих других државних функционера, расправљати на наредној седници Одбора која ће бити одржана следеће недеље. Тада ћемо и поименце знати ко се од посланика оглушио о ову обавезу – казао је Бељански. Према његовим речима, додатни проблем представља чињеница да је, од укупно 122 општине у Србији, само 23 Одбору доставило спискове функционера.

– Овај списак ће бити потпунији након што буду конституисане све скупштине општина – рекао је Бељански за „Политику”.

Законом о спречавању сукоба интереса прописана је обавеза функционера да у року од 15 дана од избора, постављења или именовања поднесе Републичком одбору извештај о приходима и имовини, а после тог рока да извештај подноси једном годишње до 31. јануара текуће године за претходну годину.

Републички одбор за решавање о сукобу интереса покреће поступак провере веродостојности података у имовинским картама државних функционера само у случају да грађанин, правно лице или државни орган по службеној дужности поднесе пријаву да код одређеног функционера постоји сукоб интереса. На основу такве пријаве и уколико процени да постоји основана сумња у сукоб интереса, одбор ће покренути поступак и тек у том случају ће онај део имовинске карте функционера који је битан за пријављени случај, постати јавни податак.

М. А.