Пресуда за афере „Агробанка” и „Металс банка” 28. и 29. децембра

После осам година суђења, Специјални суд у Београду изрећи ће 28. децембра пресуду у поступку против десет особа оптужених у афери „Агробанка”. Сутрадан, 29. децембра биће изречена и пресуда за малверзације у Металс банци, због чега је поступак трајао девет година.

Обе одлуке биће прве првостепене судске пресуде за пропаст две од наших некада најугледнијих банака, чије урушавање су платили грађани Србије.

У случају Агробанке, како нам је речено у тужилаштву, пресуда неће бити изречена Душану Антонићу, бившем председнику Извршног одбора те банке, јер је против њега пре три године поступак раздвојен због неспособности да прати суђење. Антонић је негирао све оптужбе на почетку суђења, а у притвору је био годину дана након хапшења 2012. године.

Тужилаштво за организовани криминал је у завршној речи у августу затражило осуђујућу пресуду и затворске казне за оптужене јер су, како сматра, злоупотребили положај у вези са доделом кредита те банке. Како је за наш лист речено у тужилаштву, предложена је казна од најмање шест година затвора за Славољуба Корићанца и Бојана Зарића. За Драгомира Јовановића и Душка Секулића тужилаштво тражи по пет година иза решетака, а за Бојана Симоновића, Бранислава Пешића  и Звездана Дамјановића четири године. По три и по године затвора тужилац је предложио за Предрага Вучковића, Пеђу Малишановића и Спасоја Тушевљака. Тражено је и да оптужени плате трошкове осам година дугог судског поступка. Одбрана је сматрала да оптужени треба да буду ослобођени кривице.

Оптужница за пропаст Агробанке подигнута је у фебруару 2013, а тужилаштво сматра да су оптужени од почетка 2006. па до краја 2011. противно Закону о банкама и интерним прописима и процедурама у Агробанци одобравали кредите, банкарске гаранције, давали менице и отписивали доспеле обавезе предузећа, клијената банке. Одобрени кредити, наводно нису враћени, а издате банкарске гаранције и авалиране менице пале су на терет Агробанке. На тај начин штедионица је оштећена за више десетина милиона евра.

На почетку овог поступка међу оптуженима је био и некадашњи директор суботичке филијале Агробанке Јожеф Каса, али је 2016. преминуо па је поступак према њему обустављен. Пресуду није доживео ни покојни Радослав Лале Секулић, власник „Хабит фарма”, једног од највећег дужника Агробанке. Тужилаштво је одустало од поступка против неких од оптужених.

Пропаст Агробанке била је својевремено шок за наш финансијски систем јер се до самог краја веровало да успешно послује располажући са око 600 милиона евра штедње од грађана и привреде. Из оптужнице произлази да је то био параван и да су се иза њега крили ненаплаћени кредити и договори између Антонића и привилегованих клијената.

Антонић је на суђењу 2013. године, суочен са оптужбама за малверзације „тешке” 84 милиона евра, изјавио да је пропаст Агробанке проузроковала тадашња власт и страни лобији. Тврдио је да ће доказати покушај непријатељског преузимања банке.

У случају Металс банке, некадашњи чланови руководства терете за злоупотребе са кредитима. Тужилаштво за организовани криминал подигло је 2011. године прву оптужницу против девет особа којима се на терет ставља да су оштетили Металс банку за 1,6 милијарди динара. Према тој оптужници, бивши руководиоци Металс банке су од краја 2006. до 2011, као одговорна лица, одобрили 39 кредита без адекватних средстава обезбеђења наплате. Процењено је да је тако причињена штета банци од скоро 1,6 милијарди динара а у том износу прибављена је имовинска корист фирмама којима су кредити одобрени, чији су власници поједини оптужени.

Током вишегодишњег поступка, период у којем су почињена кривична дела сужен је на 2007. и 2008. годину, број оптужених је смањен, од првобитних 39 спорних кредита, оптужница се свела на 20, а укупна сума причињене штете на око милијарду динара.

На почетку процеса 2013. године, тадашњи директор Извршног одбора Металс банке Ананије Павићевић одбацио је оптужбе и назвао их политички мотивисаним. Оптужио је Народну банку Србије због принудне управе, рекавши да је реч о елиминацији људи  који су били противници насилне власничке трансформације којом је Металс банка касније постала Развојна банка Војводине.