Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јоаникије: Коначно ће све верске заједнице бити једнаке

Јоаникије: Коначно ће све верске заједнице бити једнаке
Владика Јоаникије (Фото Небојша Марјановић)

ПОДГОРИЦА - Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори задовољне су изменама Закона о слободи вероисповести, каже администратор митрополије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и истиче да је реч о акту који није дискриминаторски и не атакује ни на једну верску заједницу у државу.

Епископ Јоаникије је у изјави за Дан, након што је Влада Црне Горе утврдила предлог измена спорног Закона о слободи вероисповести, оценио да су новим актом све верске заједнице коначно једнаке, преноси Танјуг.

„У овом закону се не помиње ниједна верска заједница и он важи за све пођеднако и без дискриминације”, рекао је Јоаникије. Он је истакао да је упознат с текстом акта и поручио да је сагласан с оним што је предложено, уколико нема неких додатака.

„Ово је сигурно напреднији и савременији закон од оног који је раније усвојен и у њему се нису нашле одредбе које су третиране другим актима, као што су чланови о имовини. Ако су имовинска права свих регулисана Законом о својинско-правним односима, онда нема разлога да се то питање уређује законом о верама”, рекао је Јоаникије.

Канцелар Которске бискупије Роберт Тонсати за Дан је рекао да та бискупија није изнела никакав конкретан став на измене закона, јер им, како је навео, није остављено довољно времена за то. Тонсати је сагласан да су потребне измене постојећег Закона о слободи вероисповијести.

„Оне су биле потребне и када се он усвајао. Ми нисмо никада били сагласни са свим решењима из тог закона”, поручио је канцелар Которске бискупије.

Директор Медресе у Тузима Фуад Чекић је рекао да Исламска заједница сматра да су измене закона биле потребне, али каже да им није остављено довољно времена да дају неке веће сугестије.

Представници Барске надбискупије, Которске бискупије, Исламске заједнице у Црној Гори и Јеврејске заједнице Црне Горе оценили су, разговарајући о Предлогу измена и допуна Закона о слободи вероисповијести, да је рок за евентуалне сугестије са њихове стране кратак да би могли послати званични став.

Поручили су да цене напор нове Владе и ресорног министарства да се побољшају законска решења.

Министар правде Црне Горе Владимир Лепосавић изнеће данас на конференцији за новинаре у Подгорици детаље измена спорног Закона о слободи вероисповести, које је усвојила влада и проследила Скупштини на усвајање.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милутин Осмајлић
Барска надбискупија, Которска бискупија, Исламска заједница у Црној Гори и Јеврејска заједница, као да плачу над одлазећим режимом Мила Ђукановића и његове партије, па као нису имали довољно времена да изнесу евентуалне сугестије о Закону. Неискрено и може се слободно рећи подл, у односу на вјерска и имовинска права СПЦ у Црној Гори, односно на права Митрополије црногорско-приморске. Да су били искрени и добронамерни подржали би бунт и масовне литије српског народа, предвођене архијерејима МЦП.
nikola andric
U pravu se razlikuje izmedju ''leges specialis'' i ''leges generalis'' tako da su ''specijalni zakoni'' iznad ''opstih'' . Ali u to doba nije bila poznata logika opstosti odnosno logika (univerzalne) kvantifikacije. Svakome je valjda jasno da je Ustav i ''koren '' svih ''grana prava'' i najopstiji zakonik. Dakle ''sloboda religija'' je deo ''ljudskih prava'' pa, shodno tome spada u ''Ustavnu kategoriju''. Namera navedenog zakona je bila prisvajanje crkvenih nekretnina zbog prazne drzavne kase

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.