Колико новца је потребно да хотели опстану

Исплата још једне минималне зараде за запослене у туризму и угоститељству, за шта је из републичког буџета издвојено готово две милијарде динара, свакако је значајна помоћ сектору који је највише погођен од почетка ове здравствене кризе.

Како се ових дана чуло у јавности, укупна помоћ државе сектору туризма од почетка пандемије износила је око девет милијарди динара, а и даље се разматрају мере са којима би се пословање одржало будући да је ситуација крајње неизвесна и у месецима пред нама.

Георги Генов, директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије „Хорес”, каже да је извесно да попуњеност градских хотела до 1. марта неће прелазити пет одсто, што не даје много наде за овај сектор. Када је реч о планинским хотелима, и то је неизвесно, јер за сада попуњеност није велика, а тек од данас, у зависности од нових мера Кризног штаба, може да буде другачије, евентуално уз неке ласт минут понуде.

– Незахвално је коментарисати колико пристигла помоћ државе у ствари помаже, али јасно је да недостаје једна објективна анализа о укупним губицима до сада, како бисмо знали колико је уопште потребно новца да би хотели опстали. Тек тада бисмо знали на чему смо и да ли је ово до сада само одлагање проблема – каже Генов за наш лист. Незванично хотели у главном граду већ сада праве своје анализе о губицима како би донели одлуке да ли је боље да у наредном периоду на шест месеци затворе хотеле, што би био свакако мањи губитак од оног што сада бележе.

– У неким нормалним условима попуњеност мања од 30 одсто била би знак да нема економске исплативости, али већина хотела је до сада радила само како не би изгубила запослене, јер у овом сектору се доста улаже у кадрове и важно их је задржати – објашњава Генов.

Следећа година, према мишљењу хотелијера, неће донети неки бољитак, пре се може говорити о пуком одржавању пословања. Оно што их брине су, кажу, текући трошкови који се нису мењали без обзира на то што су пословање и приходи били на историјском минимуму. Многе занима зашто им се, рецимо, није изашло у сусрет са одлагањем пореских обавеза, као и смањењем трошкова попут ангажоване струје која хотел од 170 кревета, на пример, месечно кошта 20.000 до 30.000 евра, порез осамдесетак милиона динара, градске таксе, одношење смећа… Ово су, кажу, трошкови које хотели морају да плате без обзира на то што не раде, и то по ценама које су важиле у тренутку када су радили пуним капацитетом. Није овај сектор једини који грца у проблемима које је донела пандемија, али је, по мишљењу надлежних, држава дала све од себе да им олакша те проблеме. Како је недавно изјавила Татјана Матић, министар трговине, туризма и телекомуникација, само доношење Уредбе о заменским путовањима на почетку пандемије спасило је више од 95 одсто туристичких агенција од сигурног банкрота, које су тада имале уговорене аранжмане у вредности од око 85 милиона евра. После ове секторске мере, туристичким агенцијама је стигла помоћ укупне вредности од око 5,1 милијарду динара, а онда и 150 милиона динара опредељених за субвенције полиса осигурања.

Треба напоменути и посебне кредите из Фонда за развој за које је аплицирало 76 предузећа из овог сектора. Ту су и субвенције хотелијерима у износу од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици, за шта су издвојене 1,2 милијарде динара.