На послу највише страдају грађевински радници

„Експлозија у фабрици воде у Зрењанину, повређена два радника”, „Трагедија у Абердаревој на паркингу, један радник погинуо, две особе повређене”, „Радника затрпала земља на градилишту на Палилули” – ово су само неки од бројних новинских наслова посвећени смртним повредама на радном месту које су најчешће у јавности виђене као последица непоштовања мера заштите на раду. Тако сматра и Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарстава Србије, уверен да се на недавном примеру из београдске Абердареве улице где је радник изгубио живот износећи боце са кисеоником јасно види да је још један живот могао да буде сачуван само да су одговорни за посао на прави начин водили бригу о обезбеђивању радног места. Иако је приликом инспекцијског надзора утврђено да је настрадали био у радном односу, уредно пријављен код послодавца, Торлаковић истиче да је у том конкретном случају нема личне неодговорности радника.

– То што је био пријављен не оправдава послодавца да га тако пошаље на рад, већ је одговорност управо на ономе који га је послао на терен. Тај радник један је од 39 оних људи који су за 11 месеци ове године изгубили живот на свом радном месту. Од тог броја, њих 12 имало је тешке повреде са смртним исходом, а од укупног броја страдалих 13 је у грађевинарству, што је трећина од свих радника – подсећа Торлаковић.

Погибије се најчешће догађају међу запосленима у малим предузећима, а тамо где има синдикалног удруживања, ретко кад се то догађа.

– Где год је присутан, а то је углавном у великим предузећима, наш синдикат организује едукације и води разговоре са послодавцима о безбедности и здрављу на раду, што је веома добра ствар. У малим фирмама је важно да се област безбедности и здравља на раду покрије само папиролошки, а запосленима се најчешће потура да потпишу да су упознати са мерама и свим опасностима. Кад се деси трагедија, послодавац се ограђује тако што најчешће каже да је радник био упознат са мерама – објашњава Торлаковић.

Према појединим члановима Закона о безбедности здравља на раду,  радник коме нису обезбеђена средства личне заштите, што може да угрози његов живот и здравље, има могућност да одбије да ради, без последица по свој статус. То је његово право, али он то најчешће неће урадити из страха од отказа или неке санкције, додаје Торлаковић.

– Исто тако, ако радник не поштује мере које су прописане законом послодавац, а и инспекција рада, може да га казни. Додатни је проблем што тим законом није решено ни питање колективних уговора за запослене, па нам се тако рецимо недавно догодило да су индијски радници ангажовани на неком градилишту у Србији остали без зарада – подсећа Торлаковић.

По узору на постојећи Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди, планирано је и проширење обухвата тог закона на друге послове. У НАЛЕД-у подсећају да је већ формирана радна група која треба да изради предлог закона о поједностављеном ангажовању сезонских радника у угоститељству и туризму, грађевини и пословима за помоћ у кући. Тиме ће, додају, десетине хиљада људи бити уведено у легалне токове рада.

Председник Синдиката радника грађевинарстава ипак истиче да су се већ на првом састанку радне групе на тему тог закона сви једногласно сагласили да грађевинарство не може бити сезонски посао, јер то и није.

– Грађевинска сезона сада траје 12 месеци, а ако тај закон прође, послодавац ће грађевинске раднике ангажовати само накратко и по потреби. Како ћемо онда да повратимо нашу грађевинску индустрију, раднике вратимо у погоне, додатно их обучавамо за рад, ако буду стекли статус сезонаца – пита се Саша Торлаковић.