Ђердап међународно значајно влажно станиште

Секретаријат Рамсарске конвенције (Конвенције о влажним подручјима) усвојио је номинацију Ђердапа за упис на Листу међународно значајних влажних станишта. Овим проглашењем је подручје Националног парка „Ђердап” стекло још један вид међународне заштите, након проглашења за Геопарк, такође у 2020. години. Србија је, на основу одлуке владе, средином ове године званично предложила подручје Ђердапа за Рамсарско подручје, 11. у нашој земљи. Номинацију је координирало Министарство за заштиту животне средине, на основу студије коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. Рамсарска конвенција (The Convention on Wetlands) односи се на заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица.

Кoнвенција је добила назив по иранском граду Рамсару где је и усвојена 2. фебруара 1971. године, а СФР Југославија ју је ратификовала 1977. године. На територији 170 држава чланица, уговорних страна Рамсарске конвенције, до сада је проглашено 2.341 Рамсарско подручје, укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 252.489.973 хектара. „Десет подручја у Србији, која су на Листи међународно значајних влажних подручја, простиру се на 63,919 хектара (Пештерско поље, Горње Подунавље, Ковиљско-Петроварадински-рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Слано Копово, Стари Бегеј-Царска бара, Засавица, Власина), док подручје Ђердап заузима простор већи од свих тих подручја”, наводи се у саопштењу Завода.

Граница Рамсарског подручја „Ђердап” обухвата НП „Ђердап” и међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area - IBA) Мала Врбица, које се налази ван граница Националног парка. Највећи број влажних станишта у Парку настао је као резултат подизања нивоа воде узводно од бране и сталног плављења околних површина.

Дунав са Ђердапском клисуром, највећа и најстарија водена пробојница у Европи, која повезује водене басене запада и истока, представља миграторни пут многих врста птица селица. Припада ретким пределима на нашем континенту, како због присуства великог броја геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, климатских, едафских, флористичких, фитоценолошких, фитогеографских и фаунистичких специфичности, тако и због културно-историјских и археолошких феномена.

Подручје Ђердапа се одликује великом сложеношћу и разноврсношћу шумске и жбунасте вегетације. Утврђено је присуство 57 шумских заједница, од чега чак 40 заједница има реликтни карактер. Једна од многобројних реликтних врста је мечја леска. Питоми орах се такође убраја у реликтне врсте. Овде у Ђердапу ово племенито и старо дрво опстало је од терцијара до данас заједно са другим реликтним врстама, мезијском и источном буквом, клокочиком, Панчићевим макленом.

Укупно је регистровано 1.013 биљних врста, што чини нешто више од четвртине укупне флоре Србије.

Разноврсност фауне је изузетна. Само сисара је преко 50 врста, од чега су нарочито значајни слепи мишеви; присутно је око 23 врсте водоземаца и гмизаваца. У Ђердапском језеру и Дунаву, евидентирана је чак 61 врста риба.

Од инсеката најбоље истражени су дневни лептири, која броји преко 100 врста, због чега је Ђердап сврстан у одабрана подручја за дневне лептире у Србији (Prime Butterfly Areas - PBAs).

Овде је забележено  око 170 врста птица, од којих су 110 гнездарице.

Посебна пажња посвећен је заштити и унапређењу ретких врста, као што су сури орао, орао белорепан, орао кликташ, сиви соко, соко ластавичр, гавран, црна рода, лештарка, сова, ушара, пузавац, пупавац, златоврана, бели лабуд, многе врсте детлића, птица певачица и птица мочварица, за које се граде и вештачка гнезда.

Због разноврсности орнитофауне и присуства ретких, угрожених и врста од значаја за заштиту, подручје НП „Ђердап“ је укључено у Листу међународно значајних подручја за птице (Important Birds Areas - IBAs).

Завод је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији, а њихова заштита постаје све важнији сегмент јачања еколошке мреже и припреме за Европску мрежу природних добара NATURA 2000.