Трећи елемент Казахстана

У пространој централноазијској земљи Казахстану, у првој половини децембра и усред „сибирског проклетства”, једне од најхладнијих зима на свету, прослављају два национална празника. Дан Првог председника је 1. децембра и слави победу Нурсултана Назарбајева, челника тада још совјетске републике, на првим националним изборима 1991. Даном независности 16. децембра се обележава усвајање закона о Уставној независности Казахстана усред распада Совјетског Савеза.

Ти празници као да произлазе један из другог, са узајамно повезаним садржајима. Казахстанском народу дуге историје за изградњу младе државе били су потребни стрпљење, истрајност и личност. Прва два састојка су уградили многи Казахстанци на свим нивоима друштва. Трећи елеменат, личност вође који је стварао и водио независну државу оличава први председник Назарбајев. Доминантну улогу Назарбајева у историји Казахстана пореде са деловањем Кемал паше Ататурка у Турској, Шарл де Гола у Француској, Ли Кван Јуа у Сингапуру, Денг Сјаопинга у Народној Републици Кини…

Назарбајев је постао први председник Казахстана у то време када је, према његовим речима, држава била „на ивици провалије”. После распада Совјетског Савеза, независни Казахстан у средишту Евроазије, нашао се између главних сила Русије и НР Кине и нестабилног јужног суседства. Требало је изградити односе са суседима и великим државама и тражити властито место у светској заједници.

Уз то у земљи која се простире на преко 2,7 милиона квадратних километара – седма највећа на свету, а са једном од најмањих густина становника којих је сада око 19 милиона – нова власт је тежила тржишној економији усред архаичних механизама управљања и организације државних институција. Било је важно очувати мир и хармонију у мултинационалном друштву, са више од 130 националности које исповедају више од 30 вера.

Назарбајевљева формула за развој је била „прво економија, па политика”. Ово искуство познато као „Назарбајев модел” или казахстански начин, заснива се на промишљеној и фазној изградњи државе, решавању приоритетних задатака и тежњи за амбициозним циљевима у будућности.

Повољно је било што је Казахстан највећи произвођач уранијума у свету и има нека од глобално најбогатијих налазишта бакра, фосфорита, цинка и злата. Земља је извозник нафте. Пространа и плодна девичанска поља чине велики сектор пољопривреде. Казахстан је 10. највећи извозник пшенице у свету, осми јечма и други брашна.

Стабилан државни систем и јака председничка моћ омогућили су спровођење дубоких реформи у земљи. Укупан домаћи производ (БДП) Казахстана је порастао са 22 милијарде долара на 184 милијарде. На Дуинг бизнис листи Светске банке је са 86. места у 2005. држава узлетела на 25. у 2019.

Добробит друштва је осетан. Почетком деведесетих је БДП по становнику износио 700 долара, а за ову годину је процењен на 9.686 долара. Светска банка је уврстила Казахстан међу земље са средњим дохотком. Казахстан је по номиналном БДП-у на другом месту после Русије међу 11 чланица Заједнице независних држава и 54. у свету. Стратегија „Казахстан–2050”, амбициозни развојни циљ првог председника Назарбајева треба да земљу уведе међу 30 напредних у свету.

Подједнако је упечатљив положај Казахстана у светској арени. И ту је примењен модел својеврсне политике „златне средине”, што у Казахстану називају „вишевекторском” спољном политиком коју је као модел усвојио читав регион Централне Азије. Казахстан је, по неким аналитичарима, једна од „кључних држава”, она која даје постојаност регионалном поретку.

Казахстан је међу првим и кључним актерима у сфери глобалне нуклеарне безбедности. Назарбајев је 29. августа 1991. потписао декрет о затварању једног од највећих полигона за нуклеарне пробе, код Семипалатинска у североисточном Казахстану. Историјска одлука је следила вољу казахстанског народа који је 42 године преживљавао ужасе нуклеарних експлозија на полигону које су оставиле последице на 1,5 милиона људи у тој земљи.

Генерална скупштина Уједињених нација је управо 29. август прогласила за Међународни дан против нуклеарних проба. Блиски сарадник Назарбајева, садашњи председник Касим Џомарт Токајев је као заменик генералног секретара Уједињених нација био и лични представник челника светске организације на Конференцији о разоружању.

Уопште, Казахстан има висок профил у мултилатералним организацијама. Држава је током 2010. председавала Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), а 2917–2018. била нестални члан Савета безбедности УН.

Међународно посредовање је, такође, једна од одлика Казахстана, откако је већ крајем 1991. Назарбајев настојао да посредује у сукобу између Јерменије и Азербејџана. Казахстан је био домаћин самита о иранском нуклеарном програму 2013, а Назарбајев је 2014. покушао да премости јаз између Русије и Запада због Украјине. Допринео је решавању спора између Москве и Анкаре поле турског обарања руског авиона изнад турско-сиријске границе 2015. „Преговори у Астани”, сада Нур-Султану, футуристичком главном граду Казахстана о сиријском рату се воде од јануара 2017. године.

Назарбајев је у марту 2019. поново преузео историјску одговорност. По уставној процедури пренео власт на блиског сарадника Токајева, који је потом на националним председничким изборима стекао поверење казахстанског народа. Политика другог председника Казахстана заснива се на континуитету политике утемељитеља сувереног Казахстана.

Уредник и новинар