Treći element Kazahstana

U prostranoj centralnoazijskoj zemlji Kazahstanu, u prvoj polovini decembra i usred „sibirskog prokletstva”, jedne od najhladnijih zima na svetu, proslavljaju dva nacionalna praznika. Dan Prvog predsednika je 1. decembra i slavi pobedu Nursultana Nazarbajeva, čelnika tada još sovjetske republike, na prvim nacionalnim izborima 1991. Danom nezavisnosti 16. decembra se obeležava usvajanje zakona o Ustavnoj nezavisnosti Kazahstana usred raspada Sovjetskog Saveza.

Ti praznici kao da proizlaze jedan iz drugog, sa uzajamno povezanim sadržajima. Kazahstanskom narodu duge istorije za izgradnju mlade države bili su potrebni strpljenje, istrajnost i ličnost. Prva dva sastojka su ugradili mnogi Kazahstanci na svim nivoima društva. Treći elemenat, ličnost vođe koji je stvarao i vodio nezavisnu državu oličava prvi predsednik Nazarbajev. Dominantnu ulogu Nazarbajeva u istoriji Kazahstana porede sa delovanjem Kemal paše Ataturka u Turskoj, Šarl de Gola u Francuskoj, Li Kvan Jua u Singapuru, Deng Sjaopinga u Narodnoj Republici Kini…

Nazarbajev je postao prvi predsednik Kazahstana u to vreme kada je, prema njegovim rečima, država bila „na ivici provalije”. Posle raspada Sovjetskog Saveza, nezavisni Kazahstan u središtu Evroazije, našao se između glavnih sila Rusije i NR Kine i nestabilnog južnog susedstva. Trebalo je izgraditi odnose sa susedima i velikim državama i tražiti vlastito mesto u svetskoj zajednici.

Uz to u zemlji koja se prostire na preko 2,7 miliona kvadratnih kilometara – sedma najveća na svetu, a sa jednom od najmanjih gustina stanovnika kojih je sada oko 19 miliona – nova vlast je težila tržišnoj ekonomiji usred arhaičnih mehanizama upravljanja i organizacije državnih institucija. Bilo je važno očuvati mir i harmoniju u multinacionalnom društvu, sa više od 130 nacionalnosti koje ispovedaju više od 30 vera.

Nazarbajevljeva formula za razvoj je bila „prvo ekonomija, pa politika”. Ovo iskustvo poznato kao „Nazarbajev model” ili kazahstanski način, zasniva se na promišljenoj i faznoj izgradnji države, rešavanju prioritetnih zadataka i težnji za ambicioznim ciljevima u budućnosti.

Povoljno je bilo što je Kazahstan najveći proizvođač uranijuma u svetu i ima neka od globalno najbogatijih nalazišta bakra, fosforita, cinka i zlata. Zemlja je izvoznik nafte. Prostrana i plodna devičanska polja čine veliki sektor poljoprivrede. Kazahstan je 10. najveći izvoznik pšenice u svetu, osmi ječma i drugi brašna.

Stabilan državni sistem i jaka predsednička moć omogućili su sprovođenje dubokih reformi u zemlji. Ukupan domaći proizvod (BDP) Kazahstana je porastao sa 22 milijarde dolara na 184 milijarde. Na Duing biznis listi Svetske banke je sa 86. mesta u 2005. država uzletela na 25. u 2019.

Dobrobit društva je osetan. Početkom devedesetih je BDP po stanovniku iznosio 700 dolara, a za ovu godinu je procenjen na 9.686 dolara. Svetska banka je uvrstila Kazahstan među zemlje sa srednjim dohotkom. Kazahstan je po nominalnom BDP-u na drugom mestu posle Rusije među 11 članica Zajednice nezavisnih država i 54. u svetu. Strategija „Kazahstan–2050”, ambiciozni razvojni cilj prvog predsednika Nazarbajeva treba da zemlju uvede među 30 naprednih u svetu.

Podjednako je upečatljiv položaj Kazahstana u svetskoj areni. I tu je primenjen model svojevrsne politike „zlatne sredine”, što u Kazahstanu nazivaju „viševektorskom” spoljnom politikom koju je kao model usvojio čitav region Centralne Azije. Kazahstan je, po nekim analitičarima, jedna od „ključnih država”, ona koja daje postojanost regionalnom poretku.

Kazahstan je među prvim i ključnim akterima u sferi globalne nuklearne bezbednosti. Nazarbajev je 29. avgusta 1991. potpisao dekret o zatvaranju jednog od najvećih poligona za nuklearne probe, kod Semipalatinska u severoistočnom Kazahstanu. Istorijska odluka je sledila volju kazahstanskog naroda koji je 42 godine preživljavao užase nuklearnih eksplozija na poligonu koje su ostavile posledice na 1,5 miliona ljudi u toj zemlji.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je upravo 29. avgust proglasila za Međunarodni dan protiv nuklearnih proba. Bliski saradnik Nazarbajeva, sadašnji predsednik Kasim Džomart Tokajev je kao zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija bio i lični predstavnik čelnika svetske organizacije na Konferenciji o razoružanju.

Uopšte, Kazahstan ima visok profil u multilateralnim organizacijama. Država je tokom 2010. predsedavala Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a 2917–2018. bila nestalni član Saveta bezbednosti UN.

Međunarodno posredovanje je, takođe, jedna od odlika Kazahstana, otkako je već krajem 1991. Nazarbajev nastojao da posreduje u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. Kazahstan je bio domaćin samita o iranskom nuklearnom programu 2013, a Nazarbajev je 2014. pokušao da premosti jaz između Rusije i Zapada zbog Ukrajine. Doprineo je rešavanju spora između Moskve i Ankare pole turskog obaranja ruskog aviona iznad tursko-sirijske granice 2015. „Pregovori u Astani”, sada Nur-Sultanu, futurističkom glavnom gradu Kazahstana o sirijskom ratu se vode od januara 2017. godine.

Nazarbajev je u martu 2019. ponovo preuzeo istorijsku odgovornost. Po ustavnoj proceduri preneo vlast na bliskog saradnika Tokajeva, koji je potom na nacionalnim predsedničkim izborima stekao poverenje kazahstanskog naroda. Politika drugog predsednika Kazahstana zasniva se na kontinuitetu politike utemeljitelja suverenog Kazahstana.

Urednik i novinar