Софија не одустаје од опомена Скопљу

СКОПЉЕ – Председник Бугарске Румен Радев поручио је недавно да сви путеви европских интеграција иду преко Софије, а не притисцима преко Прага, Беча, Братиславе и осталих европских градова у којима лобира Бујар Османи, министар иностраних послова Македоније. Бугарска је друга земља после Грчке која је подигла рампу за приступне преговоре Северне Македоније за улазак у Европску унију. Иако се вето односи на званично Скопље, индиректно блокира европски пут и Албанији и Србији.

„Ми у овом тренутку имамо у потпуности уједињену позицију са владом о теми Република Северна Македонија. Треба да останемо јединствени све док наша браћа не схвате да пут ка ЕУ не треба да се користи дужом трасом, лобирањем преко европских престоница које ће вршити притисак на Бугарску. Пут до ЕУ, као што сам рекао Стеви Пендаровском, председнику, и Влади Бучковском, специјалном изасланику Владе РСМ, пролази кроз Софију”, рекао је Радев у интервјуу за бугарски радио, пренели су македонски медији.

На овакав став Радева надовезала се Екатарина Захариева, министарка спољних послова Бугарске, истичући да се не смеју издати бугарски држављани који живе у Северној Македонији, а наследници су политичких емиграната из вардарске Македоније.

„Било би неразумно да се очекује да ће се бугарска позиција променити. Ово је натпартијски став (84 одсто јавности је за то). Да не заборавимо ни колико је бугарских грађана наследника избеглица из Вардарске Македоније. На основу података Министарства правде, 88.450 грађана у РСМ има бугарске пасоше. Ниједна бугарска влада не сме да изда ове грађане”, напоменула је Захариева, пренели су македонски медији.

Зоран Заев, премијер РСМ, нашао се у ситуацији да више не зна ни шта да брани ни шта да нуди како би остварио евроатлантске циљеве. Захариева је најавила да нема промене стања на политичкој платформи за одржавање приступних преговора на нивоу две владе. То би значило да се ово питање одлаже и за време португалског председавања ЕУ. У том периоду Заев ће моћи да очисти неразјашњена питања. Ипак, он, као премијер, изгледа нема решење за спорна питања са Бугарском, коју и даље сматра пријатељском земљом: „Македонија остаје на тим вредностима да са Бугарском треба решавати питања, али ја, као премијер, више не знам у чему је проблем.”

Основа за бугарски вето на европском путу Републике Северне Македоније, подсетимо, јесте што званична Софија негира идентитет Македонаца и њиховог језика, чиме се на индиректан начин поставља питање каква је држава Република Северна Македонија – да ли је још једна држава са бугарским народом на територији региона или онаква каква је регулисана у уставу. А у њему пише да је то држава македонског народа која обезбеђује трајни заједнички живот са свима: Албанцима, Турцима, Власима, Србима, Ромима и др. Службени језик је македонски, писмо је ћирилично.

Зашто се Софија плаши Скопља? Након Преспанског договора, промењено је име државе Република Македонија у Република Северна Македонија, чиме се Грчка заштитила од територијалних претензија Македоније на северни део грчког региона (око Солуна), који се зове Македонија. Но, тиме се Бугарској укључио политички аларм да би Северна Македонија могла територијално да угрози западну Бугарску, јер је у том делу Пиринска Македонија, коју би Северна Македонија могла да затражи као Источну Македонију, те да се споји са њом и створи велику Македонију, налик на велику Албанију.

Званично Скопље је 2017. потписало Уговор о добросуседским односима и пријатељству са Бугарском, где се Бугарска заштићује од било каквих евентуалних претензија Северне Македоније. У исто време званично Скопље указује на то да му не пада на памет да гаји освајачку политику према Бугарској. Такав став је РСМ заузела и према Грчкој Преспанским договором. Уједно се Бугарска тим договором обавезује да не блокира евроатлантски пут РСМ. Међутим, ветом је исказала да не поштује међународни билатерални договор.

И док међународна јавност, са европским лидерима на челу, попут Ангеле Меркел, води политичку борбу са руководством Бугарске, званичници Софије не одустају од блокаде приступних преговора за РСМ са ЕУ. Овакав став Бугарске према Северној Македонији највероватније ће трајати до пролећних парламентарних избора у овој земљи и све док се не формира нова бугарска влада.

Судбину своје државе за пријем у ЕУ најсликовитије је описала опозициона парламентарна посланица партије ВМРО–ДПМНЕ Гордана Сиљановска Давкова, која је била кандидат за председника Републике Северне Македоније на последњим изборима. „Македонија ће почети преговоре са ЕУ за време председавања Црне Горе. Македонија ће постати чланица ЕУ за време председавања Турске (Турска још није чланица ЕУ)”, написала је Сиљановска на „Фејсбуку”.