Бомбашки процес

Због недостатка органа за трансплантацију, а охрабрујућих резултата који нам свакодневно стижу, научници и лекари виде у матичној ћелији наду за лечење неких људских болести. На то их наводи једна од фасцинантних особина ове ћелије, а то је њен потенцијал да касније буде нервна ћелија, ћелија јетре, панкреаса, везивног, крвног ткива... теоретски, а све више и практично, било која ћелија људског организма. Зато је матична ћелија идеално средство за замену одумрлих ћелија, односно ћелија које су изгубиле своју специфичну функцију.

Како је број људских болести огроман (само наследних је негде око 1800) многи болесници са различитим историјама болести надају се да је управо њихова болест она коју матична ћелија побеђује. Проблем није у томе што пацијенти у тим ћелијама виде ultima ratio (последње средство) терапију, проблем је у томе што постоје тзв. стручњаци који матичну ћелију заиста нуде као универзално и оптимално терапијско решење.

Пример један: пре две недеље у Кембриџу слушам излагање једног лекара из Калифорније, стално се питајући ко га је тамо позвао. Дотични господин наступа у Краљичином колеџу (Queen’s College) основаном 1448. у кошуљи кратких рукава и с цветним дезеном, сандалама и чарапама, поносно причајући како матичним ћелијама третира, и то врло успешно, најмање 20-так болести, не либећи се да наведе следећи пример:

"Господине, имате нешто на носу, не брините, матичне ћелије ће и то средити".

О другом примеру само кратко, јер не заслужује више: у Индији постоји клиника која матичне ћелије примењује и код пацијената са душевним болестима.

Овакви примери су на срећу ретки, али нажалост врло штетни, јер се овде ради о искоришћавању болесних људи и примени сумњивих метода. Такви се не стиде да кажу:

"Ако нам терапија није дозвољена у Америци, онда се ми само спустимо доле до Мексика..."

Не знајући шта терапија доноси, а знајући да третман пацијента може коштати и до 100.000 долара, јасно је зашто има оваквих бескрупулозних примера.

На срећу, много је више примера где иза понуђене терапије матичном ћелијом стоји дугогодишњи научни и медицински рад који су јој омогућили излазак из лабораторије и ефикасну примену на пацијенту. Већ низ година упражњавају се терапије матичним ћелијама које су прошле све ригорозне научне, лабораторијске, преклиничке, клиничке и законске стандарде и инстанце. Матичне ћелије изоловане из коштане сржи већ деценијама се користе код лечења крвних болести док се матичне ћелије изоловане из ембриона, фетуса, пупчане врпце, периферне крви или органа налазе у различитим фазама испитивања тј. примене.

Без обзира на врсту, матичне ћелије или болест, за сваку врсту терапије и онога ко је спроводи треба да важи исто правило: болеснику предочити евентуалне нежељене последице, а терапију применити само према актуелном и признатом статусу знања.

Нажалост, смртних случајева после погрешне терапије тј. медикаментације има све више, тако да се од 1998. године до данас број таквих случајева у Америци утростручио. У Европи је стање слично, у неразвијеним земљама вероватно још горе. Због популарности и профита, све више медицинских установа нуде терапију матичним ћелијама. Неке од тих установа раде без претходних дугорочних научних студија и без обзира на то какве су последице по пацијента. При томе, не лече болести већ доприносе негативној статистици и нуде аргументе онима који паушално цитирају Волтера: "Лекари дају лекове о којима мало знају у људско тело које још мање познају да би лечили болести о којима ништа не знају."

Како наши људи често одлазе у иностранство (Велика Британија, Немачка, Украјина, Русија, Кина, Бугарска...) на терапију матичним ћелијама, директно и индиректно информисање пацијената или чланова породице о веродостојности, озбиљности и научно-медицинском статусу институције која нуди такву медицинску услугу најбитнији је услов за све касније кораке. Државни законски систем, здравствени систем, укључујући осигурање, стручна саветовалишта и друштва пацијената додатно смањују злоупотребе, недоумице и забуне.

А када се злоупотреба деси, ту најгоре пролазе пацијенти који из очаја плаћају велике суме за нешто што нема терапијског дејства.

Напротив, то нешто је као темпирана бомба.