Јавне набавке на основу посебних поступака

Прописи у Србији дају могућност да се јавне набавке спроводе поштено, али не у потпуности, јер се велики број њих реализује на основу посебних поступака, „тако што су читаве гране јавних радова у инфраструктури искључене из примене тих прописа”.

Ово је део Извештаја о процени услова за пословање с интегритетом у Србији, што је подразумевало анализу јавног, приватног и цивилног сектора да би се утврдило које су реформе потребне да би се смањила корупција која утиче на привредни живот.

Истраживањем које је први пут код нас урадила Транспарентност Србија обухваћени су: подмићивање у јавном и приватном сектору, прање новца, рестриктивни споразуми, заштита узбуњивача, рачуноводство и ревизија, сукоб интереса, лобирање и финансирање партија, јавне набавке.

Тако је, на пример, у делу извештаја који се бави забраном тајних договарања наведено да је Комисија за заштиту конкуренције у 2018. поступала по службеној дужности у 27 случајева и донела девет одлука, од којих је у три утврдила повреду конкуренције. Комисија је утврдила повреду конкуренције компанија које су се надметале на тендеру Министарства одбране за потрошни материјал за одржавање хигијене и уговарање цена продаваца аутомобила.

Такође се бавила могућим „рестриктивним споразумима” дуванских компанија (уговарање цена), 170 компанија укључених у увоз и продају опреме за бебе (уговарање цена), договором две компаније за продају млека и млечних производа у јавним набавкама, договором директних конкурената (увозници машина за електропривреду), компанијама које су договарале понуде за набавку лекова за хемофилију, компанијама које су укључене у тајне договоре о продаји канцеларијске опреме и компанијама које учествују на тржишту платних картица. У 2018. и 2019. је у три случаја казнила компаније умешане у тајне договоре. Укупна вредност изречених мера износила је више од 100 милиона динара (приближно 850.000 евра). Тајни договори у тим случајевима углавном су били током 2015, 2016. и 2017. године, а поступци пред Комисијом обично су трајали више од годину дана. Иако је потребно одређено време да се утврде кршења правила конкуренције, до правде се овде стиже много брже него у типичним кривичним поступцима. Истраживачи су закључили да комисија решава своје прилично сложене случајеве ефикасније од других административних тела, када спроводи вансудске „истраге”.

Са друге стране, према наводима из извештаја, закључење рестриктивног пословног договора пријављено је као кривично дело само два пута у 2019. Према доступним статистикама за прошлу годину, изречена је једна затворска и једна условна казна. Истовремено, једном је пријављена злоупотреба монополског положаја. Злоупотреба у јавним набавкама пријављена је у 12 случајева током целе 2019. Према структури осуђујућих пресуда, било је три условне казне, једна затворска и једна кућног притвора.

Закључак истраживања је да у Србији, упркос квалитету прописа, још не постоје у потпуности услови за пословање с интегритетом, а разлог је то што је испитан и кажњен мали број случајева потенцијалног кршења закона.

– Укупна просечна оцена квалитета прописа у Србији је 85 од максималних 100 поена, али је оцена њихове примене креће око 47 поена – истакао је Немања Ненадић, извршни директор Транспарентности Србија на онлајн конференцији на којој је представљено истраживање. Као један од примера, навео је резултате истраживања које се бавило подмићивањем јавних службеника.

– Србија има прописана кривична дела и за даваоце и за примаоце мита и оцена квалитета тих прописа у истраживању јесте максималних стотину поена, али мали број откривених и кажњених случајева доводи до тога да је оцена стања половична – рекао је Ненадић.

Према његовим речима, слична ситуација је и када је у питању спречавање прања новца. Пошто се Србија налазила на „сивој листи” ФАТФ-а, дошло је до унапређења, промењен је закон, али се и даље чини да примена прописа није довољна и да је релативно мали број откривених и процесуираних случајева.

Истражни органи морају да буду независни

Једна од кључних препорука извештаја јесте да се побољшају капацитет и независност истражних органа, како би се у потпуности обезбедило кривично гоњење корупције и привредног криминала и спровођење проактивних истрага.Тражи се и да истражни органи покажу независност у раду, док би доносиоци политичких одлука требало да се уздрже од утицаја на њих.

Такође се истиче да треба повећати транспарентност процеса који претходи закључивању билатералних споразума са другим земљама и кредитних аранжмана, када такви споразуми искључују примену Закона о јавним набавкама и Закона о јавном партнерству за велике инфраструктурне пројекте или када доводе до примене поступака који значајно смањују конкурентност.