Све што радим у животу је креативно

Цвеће, новобеоградски солитери, куће с Бановог брда и други делови града, али и атмосфера Париза, Прага, Венеције, Лисабона… само су неки мотиви које осликава на кожи Јелена Ђорђевић Поповић. Већ двадесет година то је њен хоби. Сасвим случајно је једне италијанске ципеле  пожелала да учини посебним. Осликала их је у теракот бојама и геометријским сведеним мотивима дајући им потпуо нов дизајн.

– Ја сам по професији и вокацији примењени уметник, дипломирала сам на Високој школи ликовних и примењених уметности, одсек аранжер декторатер, а по занимању сам новинар, у души, надам се, још дуго дете. Када све то обједините добијате емотивног уметника и професионалца, који је врло практичан – каже наша саговорница.

– Италијанске ципеле, које сам добила од брата на поклон, добиле су флеку из мени непознатих разлога, биле су тек купљене, рекла сам: „Ја то умем и желим да их сачувам!“ Набавила сам боје, истраживала, усавршила се и осликала их. Ето, тако је кренуло. Данас моје ципеле живе и ходају свуда по свету -  у Штокхолму, Сиднеју, Падови, Минхену, Београду, Србији… Урадила сам око 150 пари обућа, али и седамдесетак ташни, десет јакни, седам кофера разних величина, на стотине прстења разних величина, лептир машни…

Сузани Манчић сам радила кожне папуче са цветним апликацијама, Невени  Божовић огрлицу, Бојани Стаменов, минђуше, Бисери Велетанлић прстен од коже, супрузи Мирослава Илића осликала чизме… Осликавам по жељи и обућу за малишане. Иначе, осећај док носим своје осликане ципеле је невероватан. Сви смо рођени као уникати и требало би увек да будемо своји, уникатни. Једноставно, посебни. Исте емоције стижу и од оних који носе моју осликану обућу, што ме радује и додатно мотивише. Понеки кажу да су имали врло срећне тренутке док су их носили, добили су запослење, постигли успех у послу или се срећно заљубили. Ја нисам магична, осим у овоме што радим. А све радим са пуно љубави и драго ми је да то људи осећају.

До сада је своје уникатене ципеле – потписане иницијалима „јдјп” – излагала на неколико фестивала и сајмова, а ове године је, поред других признања, понела епитет Пословна жена године, између осталог, и због својих ручних радова.

Јелена са ћеркама

Каже одважни и оригинални лако се одлучују на нешто што је другачије и у томе уживају, баш као и она.

Чујемо да је недавно остварила контакт са Светланом Хорват, директором Serbian Fashen Week-a, и да је у најави лепа сарадња. Ова водитељка Јавног сервиса, аутор награђиваног серијала „Африка и Србија на вези”, на позив Оливере Ковачевић, од јула је званично члан Забавног програма РТС-а и део популарне „Шаренице”. Њена петогодишња сарадња са овом редакцијом, крунисана је преласком у тај атрактивни програм.

Каријеру је почела на ТВ Политика 1994. године. Била је репортер, водитељ, уредник и аутор емисије, али увек, пре свега, новинар. Снимала је репортаже за емисију „Ипак се окреће”, водила уживо „24 часа у свету”, уређивала и водила трећи Дневник, била водитељ Дечијег песме Евровизије за Србију. Искуство је стицала и у Документарном програму, Дечијем програму... и тако редом. Најдуже се задржала у Програму за дијаспору као водитељ кога наши у свету воле и цене, уређујући садржаје за дијаспору и о дијаспори.

Уз све оно о чему је горе причала, наша саговорница позајмљује и гласове Мини Маус, цртаном јунаку Пепа Прасе. У своју биографију је уписала више од сто анимираних филмова и почетком новембра за то добила је награду „Београдски победник” за допринос у култури, уметности и очувању традиције Републике Србије. За своје ћерке Наташу (25) и Ану Поповић (22) каже да су прва деца на овим просторима која су почела да синхронизију цртане фимове.