Свети бор Камене Горе

Камена Гора, чијем имену је „кумовала” шума на стеновитој планини – гора на камену – планина je у југозападном делу Србије. Високо издигнута – највиши врх Равна Гора је на 1.496 метара надморске висине – уоквирена клисуром Лима и границом према Црној Гори, од 2014. године заштићено је подручје регионалног односно великог значаја.

Уредба о проглашењу Предела изузетних одлика „Камена Гора” донета је на основу Студије коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. Успостављени су режими заштите II и III степена, а управљање површином од 7.762,33 хектара на територији општине Пријепоље поверено je ЈП „Србијашуме”.

– На крашкој површи Камене Горе посебну вредност представљају подземни облици крашког рељефа, пећине, којих на овом подручју има око 100 (Велика и Мала Мујова јама, Петњанске пећине и Куртова јама), као и бројни извори којих има oкo 32 (Ковчица, Трајан и Бадањ), наводе стручњаци Завода.

На основу урађене Студије установљено је да подручјe Камене Горе насељавају 473 врсте биљака, 15 врста водоземаца и гмизаваца, 101 врста птица и 33 врсте сисара. Од строго заштићених биљних врста могу се наћи: једнострани звончић, црногорска млечика и мајски каћун.

Под шумском вегетацијом је око 60 одсто површине. Клисураста долина реке Грачанице обрасла је буковом и храстовом прашумом. Велико пространство краси брезик – шума бреза, мада су по оцени стручњака комплекси природних шума смрче највреднији и најлепши.

Од евидентираних врста птица, по националном и међународном значају, могу се издвојити сиви соко, црна жуна, прдавац и тропрсти детлић.

Овде су свој дом нашли мрки медвед и видра, строго заштићене дивље врсте сисара.

Поред природних ПИО „Камена Гора” чине и створене вредности.

Традиционалан начин живота у амбијенту очуване природе даје овом простору специфичну лепоту. Посебно вредни објекти народног градитељства налазе се у засеоку Гувниште у виду појединачних или групација стамбених, сеоских и других пратећих објеката. Делимично сачувани остаци манастирског комплекса Житин из 16. века део су објеката споменичког наслеђа.

Све то засенио је најстарији становник Камене Горе – вишевековни црни бор познатији као Свети бор. Бор доминира селом Камена Гора, долином реке Лим и целом планином. Ако је дан ведар, још издалека се спази крошња која као да придржава небо.

До њега се лако стиже. Асфалтним путем од Пријепоља до центра села има око 20 километара и онда још десетак минута хода.

Мештани су нам испричали да је у Другом светском рату овде шума горела у два наврата, али да га је ватрена стихија мимоишла.

Симбол и светињу овог краја и сведока дуговечности у „селу стогодишњака” Завод за заштиту природе Србије прогласио је и за Споменик природе.

Многи су овај бор овековечили фотографијама, а редитељ Мика Алексић му је чак доделио „улогу” у филму „Ствар срца”. Под њим је своју последњу улогу одглумио, пред сам крај живота, глумац Љуба Тадић. Фоторепортер „Политике” Милан Јанковић тврди да су овде најлепша свитања, када се први сунчеви зраци помоле иза Јадовника, падну на гране старине, па тек онда прошарају остале висове Камене Горе.

Између два светска рата, у Краљевини Југославији, Камена Гора важила је за ваздушну бању. Ондашње карактеристике је задржала, па је зато све више посетилаца који долазе да уживају у сеоском туризму.