„Рат” Запада и Истока вакцинама

Амерички редитељ Оливер Стоун (74), који у Русији снима филм, похвалио се пре десетак дана да је примио прву дозу руске вакцине против ковида 19, иако у том тренутку још није била званично одобрена за популацију изнад 60 година. Рекао је да је чуо „добре ствари” о њој, те да не разуме зашто је Запад игнорише. За разлику од њега, амбасадор САД у Москви Џон Саливен није прихватио понуду руских домаћина да се вакцинише, јер, како је на „Твитеру” написала представница амбасаде, „не жели да узме дозу намењену држављанину Русије”. Она је у исто време изразила задовољство што су две америчке вакцине одобрене и што помажу у борби против пандемије.

Трка ко ће први произвести вакцину прерасла је у такмичење чија је вакцина боља. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова каже да је у току медијски рат, „прљава кампања оспоравања или скривања руских успеха”.  Амерички јавни радио НПР извештава да је Владимир Путин претворио вакцину у ствар националног престижа, „алат за пројекцију меке моћи Русије”, али да грађани нису баш вољни да се пелцују (свега 38 испитаника јесте).

Си-Ен-Ен тврди да јој не верује ни половина руских лекара, мада се могу чути и другачији гласови. Наор Бар-Зев, стручњак за инфективне болести на универзитету „Џонс Хопкинс”, каже за „Вашингтон пост” да „идеја да Руси и Кинези нису добри као ми представља чист вакцинашки национализам”.

Спутњик с друге стране пише да је Америка та која има велики проблем неповерења у „Фајзерову” вакцину и да „те сумње нису без основа”. Указује на текст из магазина „Сајенс” о томе како алергијске реакције можда изазива полиетилен-гликол, који раније није коришћен ни у једној вакцини. Спутњикови аналитичари говоре о Џозефу Бајдену као „Фајзеровом” манекену. У многим државама јавно су се вакцинисали државни званичници не би ли улили поверење грађанима . Најављено је да ће Путин примити руску вакцину сада када је одобрена и за старије од 60 година.

Земље запада још од августа, када је Москва дала зелено светло за вакцину „спутњик” државног института Гамалеја, представљају руски производ као недовољно испитан. Сличан однос имају и према кинеским вакцинама. И за једну и за другу вакцину се наглашава да нису тестиране по строгим западним стандардима.

После УК, САД и Израела, масовна вакцинација је минулог викенда почела у Европској унији, вакцином америчког „Фајзера” и немачког „Бионтека”. Иако је прави компанија из Мајнца, Немци су први дозе добили две недеље после УК и недељу дана после САД. Магазин „Шпигл” критикује Берлин и Брисел да су каснили са набавком и кладили се на погрешне произвођаче (француски „Санофи” и немачки „Кјурвак” касне с развојем, а „Астра Зенека” још није добила одобрење).

„Шпигл” пише да ако остане на овоме Немачка неће имати довољно вакцина да стави епидемију под контролу пре јесени. Коментатори руског Спутњика питају се зашто најмоћнија држава ЕУ не посегне у тој ситуацији за руском или кинеском алтернативно и закључују да очигледно није реч о здравственим већ о геополитичким разлозима.

Руске и кинеске вакцине нико у ЕУ не спомиње осим мађарског премијера Виктора Орбана. Он је у новембру најавио да ће их набавити, што је изазвало критике Брисела да не поштује званичну процедуру ЕУ која налаже да свако медицинско средство мора прво да одобри надлежна европска агенција. Критичари су га нападали да се додворава Путину и да користи вакцину у својим политичким играма против Брисела, а он је одговорио да у тој намери нема политике, већ искључиво бриге за становништво.

У суботу је први Мађар вакцинисан „Фајзеровим” цепивом, дан пре званичног почетка имунизације у ЕУ. У анкети мађарског завода за статистику свега 15 одсто грађана је рекло да би се пелцовало. Према другом истраживању, они више верују западној (53 одсто) него руској или кинеској вакцини (11 одсто). Оранови критичари тврде да је политизујући вакцину повећао неповерење.

Руско цепиво користиће Аргентина, УАЕ, Турска, Казахстан... Пет кинеских вакцина је у последњој фази тестирања у десетак земаља, међу којима су Пакистан, Турска, Египат, Саудијска Арабија, Индонезија и Бразил.

Студија „Ипсоса” спроведена у 15 земаља у новембру показала је да би се вакцинисало 54 одсто Француза. У Италији и Шпанији је тај број износио 64 одсто, у Великој Британији 79 одсто, а највећу спремност за вакцинацију изразило је становништво Кине, 87 одсто. У Пољској мање од 40 процената становништва намерава да прими вакцину. У недељу се само половина медицинског особља пријавила у варшавској болници где су стигле прве дозе за вакцинацију, пренео је Танјуг.

У Француској, где је отпор према вакцини највећи у Европи, вакцинација није обавезна али је влада предложила закон који би забранио улазак на нека јавна места без потврде о вакцини или негативног теста. Опозиција је оценила да је реч о здравственој диктатури. Неки противници вакцине су се у међувремену предомислили. Италијански микробиолог професор Андреа Крисанти је до пре месец дана тврдио да се неће вакцинисати јер нема довољно података о ваљаности вакцине, али је сада изјавио да је променио мишљење након што је проучио податке америчке агенције за храну и лекове ФДА.