Велике силе се отимају за „Овчија” острва

Када је прошлог лета шеф Стејт департмента Мајк Помпео посетио Копенхаген имао је неуобичајени захтев за свог данског колегу Јепе Кофода. Тражио је да састанку присуствују и министри спољних послова аутономних територија Данског краљевства – Гренланда и Фарских острва.

Кофод је вероватно прогутао кнедлу, јер је Доналд Трамп у својој председничкој мегаломанији тражио од Данаца да купи највеће ледено острво на свету на којем САД већ имају стратешку војну базу. Овакав разговор учетворо је за Копенхаген био знак понижења, али за мало одељење спољних послова Фарских острва је значио дипломатски врхунац. Забачен архипелаг, стешњен између немирних вода северног Атлантика и Норвешког мора, суперсили је очито имао да понуди још нешто осим рибе и овчетине.

„Неки народи имају велике природне ресурсе, али наша локација је наш главни ресурс”, објаснио је за „Форин полиси” министар спољних послова Јенис ав Рана све веће занимање САД, Кине и Русије за Фарска острва, која иако административно припадају Данској нису чланица Европске уније.

Са растућим тензијама глобалних сила у арктичком региону богатом нафтом и природним гасом, 18 острва на којима живи 52.000 становника добијају све више на важности. Фарска, у преводу „овчија”, острва која су у средишту северноатлантске руте, између Гренланда, Исланда и Уједињеног Краљевства, повратила су стратешки значај која су имала током хладног рата.

У америчкој одбрамбеној стратегији објављеној у извештају Конгреса за 2019. године цела област је означена као „стратешки коридор” за поморске операције између Арктика и северног Атлантика. Због све снажнијег утицаја Кине и Русије на овом простору, уз забрињавајуће топљење леда на Арктику и са растућим бродским саобраћајем, овај поморски регион постаје све важнији за националне интересе САД.

Неколико месеци после разговора са Помпеом у Копенхагену, на Фарска острва у посету Јенису ав Ранеу је дошао адмирал Роберт Бурке, командант америчких поморских снага у Европи. Бурке се интересовао за могућност да влада у Торсхавну убудуће пружа услуге бродовима америчке морнарице.

Није чудо што геополитички стратези све гласније поручују – заборавите Гренланд, Фарска острва су нова стратешка капија за Арктик. У недавном извештају Данског института за међународне односе констатује се да ова област која гравитира Северном полу све више постаје регион „високе напетости” имајући увиду растуће тензије великих сила на Арктику.

„Велика напетост на Арктику има два ефекта на Фарска острва”, објашњава Микел Рунге Олесен, један од аутора извештаја рађеног за данско министарство спољних послова: „Архипелаг се поново вратио на геополитичку мапу. Али, то има и негативне последице. Што више Вашингтон буде био заинтересован за Фарска острва, влади у Торсхавну ће бити теже да и даље одржава добре односе са свима а да не изабере страну.”

Када се Данска 1972. године придружила претходници данашње Европске уније, парламент Фарских острва је одлучио да остану ван заједничког европског тржишта како би сачувала постојећа риболовна права. Иако архипелаг упорно ради на што већем дистанцирању од Копенхагена, спољна и безбедносна политика су правно и даље под контролом данске владе. Политички лидери Фарских острва своју „спољнополитичку улогу” углавном су користили за склапање повољних трговинских и риболовних споразума широм света.

Тако је влада аутономног данског архипелага била међу првима на Западу која је још седамдесетих година прошлог века склопила споразум о риболову са Совјетским Савезом. Мада каснији разговори о споразуму о слободној трговини никада нису финализовани, Русија је постала главно тржиште за пласман фарске рибе.

У јеку украјинске кризе и „рата санкцијама” у троуглу Брисел–Вашингтон– Москва, Фарска острва отварају  2015. године дипломатску мисију у Русији, да би три године касније потписали и меморандум о сарадњи са Евроазијском унијом. То што нису део ЕУ помогло је Фарским острвима да искористе ситуацију и постану највећи извозник рибе у Русију.

Вашингтон не брине толико коме ће све ова данска аутономна територија да извози рибу, већ да тај архипелаг у склапању повољних уговора не потпадне под утицај Москве или Пекинга, где такође има своју „амбасаду”. Када је државна телекомуникациона компанија „Фероја теле” 2020. почела преговоре са кинеским „Хуавејом” о увођењу 5-Г мобилне мреже, америчка амбасадорка у Данској, Карла Сендс, преко локалног фарског дневника „Сосијалурин”  директно је поручила тамошњој влади да за ове послове одабере  америчку или европску компанију.

Амерички притисак да „Хуавеј” испадне из игре је уродио плодом и због несмотрености једног фарског министра који није искључио микрофон током разговора са кинеским партнерима. Тако се сазнало да споразум о слободној трговини са Кином, који Фарска острва толико прижељкују, води преко давања дозволе лиценце „Хуавеју” за 5-Г мрежу.

Четири месеца после сусрета са Мајком Помпеом, на којем је амерички шеф дипломатије упитао колегу Јепе Кофода зашто Фарска острва немају дипломатско представништво и у Вашингтону, локална влада, која је спремала да парафира контроверзни уговор са „Хуавејом”, потписала је споразум о партнерству са САД.

Овим договором од 28. новембра, који је у данској јавности прошао готово незапажено, Вашингтон и Торсхавн, осим тога што су изразили жељу да ојачају сарадњу у науци и култури и економији, признали су заједничке стратешке и економске интересе у северном Атлантику.

Фарска острва су сада на путу да постану поморска база која ће пружати услуге војним бродовима САД и НАТО. Да ли ће за аутономни „зелени архипелаг”, који има дупло више оваца него становника, то значити и крај добрих односа са Москвом и Пекингом?