Само седам празничних дана у 2021. години

Ако сте мислили да је 2020. година била пуна непријатних изненађења, треба да знате да 1. мај следеће године „пада” у суботу, духовито је приметио један аналитичар. И заиста, поглед у календар 2021. године открива да када се саберу сви државни и верски празници, с посла ће они који су запослени одсуствовати само седам радних дана.

Први јануар стиже у петак, што значи да ћемо за Нову годину уживати у кругу најмилијих само један викенд. Следећа прилика за славље долази за Сретење, а календар нам је у случају овог празника благонаклон јер 15. фебруар „пада” у понедељак, а нерадни дан је и уторак 16. фебруар, што значи да ћемо се одмарати цела четири дана. Међутим, првомајски и ускршњи празници се наредне године преклапају, јер се Ускрс прославља у недељу 2. маја, што значи да ће верници православне вероисповести с посла одсуствовати на Велики петак 30. априла и на Васкршњи понедељак 3. маја.

Католици ће Ускрс прославити у недељу 4. априла, што значи да на посао не морају да одлазе 2. и 5. априла, односно у петак који претходи и понедељак који долази након овог великог хришћанског празника. Подсећања ради, по Закону о државним и верским празницима, нерадни дани су и Велики петак, али и Ускршњи понедељак. Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбан-бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура. Последња прилика за празновање долази у четвртак 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Радићемо и последњег дана 2021. с обзиром на то да ћемо ту годину „испратити” у петак, а 1. јануар 2022. године „пашће” у суботу.

Пандемија вируса корона у великој мери је пореметила и школски календар, па су ђаци и у Србији и у Војводини отишли на зимски распуст 21. децембра и вратиће се у клупе месец дана касније – уколико просветне власти не одлуче другачије.

У овом тренутку нико не може да каже када ће ученици отићи на пролећни распуст, који према календару Министарства просвете треба да почне у петак 30. априла и да се заврши у уторак 4. маја. Ако пандемија не поквари планове просветара, ђаци би требало да оду на распуст 21. јуна, а школско звоно у новој години треба да зазвони 1. септембра.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра.

Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и ускршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса.

A ако је судити према броју празничних дана, Црногорци су највреднији народ на свету. Наиме, од свих држава у Европи, Црна Гора има најмање празничних дана, а осим Нове године и Првог маја, Божића и Ускрса, славе се само Дан независности (21. мај) и Дан државности (13. јул). Иако је свако поређење радне етике Јапанаца и Црногораца на нивоу анегдоте, занимљива статистика говори да Јапанци, за које се основано сумња да су највреднији народ на планети, имају чак 15 нерадних дана годишње за празновање.