Биткоин - злато новог доба

Вредност биткоина је премашила 30.000 долара, а наша саговорница Ивана Л. чува у свом дигиталном новчанику један и продаће га када његова вредност достигне 100.000 евра, колико јој је потребно да отплати преостали дуг за стамбени кредит. Уверена је да ће ова, најпознатија, виртуелна валута у једном тренутку достићи ту вредност.

– У рударење биткоина сам се упустила из пуке радозналости, са групом од пет - шест пријатеља, пре седам година. На светском нивоу ми смо се укључили касно, али смо желели да се уверимо како то функционише. Купили смо јачу графичку карту за процесор рачунара и у то уложили укупно између 150 и 200 евра – објашњава Ивана.

 Било им је, каже, веома занимљиво и она је истражујући о томе закључила да је биткоин нешто што обећава у поређењу са осталим валутама. Направљен је толико савршен алгоритам који је заправо само пресликан процес ископавања злата.

– У почетку када је почела експлоатација злата била је потребна само лопата, да се мало загребе и пронађе злато. Исто је са биткоином. Узмеш компјутер, „копаш нешто”, а то копање значи да твој рачунар нешто покушава да открије, односно да реши одређени математички задатак. Задаци се решавају преко задруга које се зову пулови и рудари се укључују у пулове да би се што више рачунара удружило, више података обрадило и тиме повећала шанса за њихово решавње. За сваки решен задатак, добија се одређен број биткоина. Они се налазе и чувају у новчанику на твом рачунару. Раније је било правило да када решиш задатак добијеш 25 биткоина. То је било јако често и било их је много. Тако да смо ми стекли приличан број биткоина – објашњава Ивана.

Када је 2014. куповала стан, продала је скоро све своје биткоине,  јер јој је требао сваки динар за учешће за кредит. Тада је биткоин вредео око сто долара. Сачувала је само један.

– Вредност ове криптовалуте је променљива. Сада расте јер је све више институционланих инвеститора, који купују биткоин. На скок вредности утицала је и најава „Пејпала” да ће прихватити биткоин као средство плаћања. Ја чекам да достигне врдност од 100.000 евра. Подразумева се да ћу платити порез, када га будем продавала. Такође, када сам их пре неколико година продавала, све је прошло кроз леглне токове новца – каже наша саговорница.

 Она напомиње да се биткоином тргује преко онлине берзе и преко онлине мењачница. Захваљујући блокчејн технологији база података о трансакцијама крипотовалутама је децентрализована и може да се види ко са ким тргује, али наглашва да не могу да се виде износи и колико је биткоина прошло, што отвара могућност за манипулацију.

– Код нас је недавно усвојен Закон о дигиталној имовини који ће регулисати ову област. Инвеститори ће моћи да улажу у криптовалуте и то је одлична вест. Ми обично каснимо за светом, а у овој области смо ухватили корак и у заостатку смо можда три или четири године – каже наша саговорница, која је пријатно изненађена брзином којом смо добили овај Закон.

Ипак, највећи разлог за опрез представљају велике и непредвидиве осцилације вредности криптовалута. Због тога их многи сматају ризичном инвестицијом, иако су добици већи него на берзама. Осим тога и рударење биткоина има негативну страну, а то је да рачунари троше много струје за решавање задатака. За многе код нас и у Европи рударење није исплативо јер је електична енергија скупа, поготово ако се изводи у кућној радиности.

Тако је наша јужна покрајина која је вековима била позната по огромном рудном богатству у жижу светске јавности доспела као велики рудник криптовалута. Када су пре две године дигитлни часовници у Европској унији почели да касне, због прекида у напајању електричном енергијом, европски званичници су убрзо установили да струјни удари долазе из околине српског дела Косовске Митровице и села која је окружују. Светски медији су известили  да у бројним подрумима и гаражама опрема за рударење ради пуном паром, а то су објаснили чињеницом да Срби са севера Косова не плаћају електричну енергију. У овом бизнису, убрзо су им се придружиле и комшије Албанци.

Закон о дигиталној имовини, који је Скупштина недавно усвојила, а почеће да се примењује за шест месеци, између осталог регулише и начин на који ће се трговати криптовалутама. Оне неће моћи да се користе, а да корисник није регистрован на начин да се зна његово име и презиме и са колико таквих валута располаже. Овај закон уређује послове организовања платформе за трговање дигиталном имовином и услове под којима је дозвољено.

– Захваљујући овом закону, привредници ће лакше финансирати своје иновативне идеје, а отвара се могућност за унапређење ликвидности и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине.  Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуална имовина, у овом закону је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања. Најпознатији представник дигиталне имовине у свету је биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија - рекао је недавно Синиша Мали, министар финансија нагласивши да постоји довољна критична маса људи која је то прихватила и кренула да прави алтернативу традиционалним изворима финансирања.