Ауфидерзен мама Меркел

Шушкало се да би Ангела Меркел могла остати ако Трамп победи Џозефа Бајдена на председничким изборима, али и овај „дечак” je отишао и „Велика мама” може да се повуче, како је и планирала. Ангела ће у овој години, упркос захтевима да не одлази због пандемије вируса корона, окончати каријеру коју је стварала окружена мушкарцима. Немачка се већ спрема за јесење парламентарне изборе, двадесете након Другог светског рата, када ће уједно морати бити спремна да прихвати да је једној ери коју је обележила жена из Источне Немачке дошао крај. Али и да се надају да ће њен наследник бити бар приближно способан да води земљу у турбулентним временима.

Шта значи када жена постане један од најцењенијих лидера на свету разумела је друга моћна жена, председница Европске централне банке Кристин Лагард, када је Меркеловој здушно честитала јер је на положају канцеларке истрајала готово 16 година. Немачка канцеларка је први пут положила заклетву 2005. године и одлучна је да не трчи још један круг, али ако остане на политичкој сцени до краја ове године, а постоји могућност да хоће, могла би престићи Хелмута Кола и преотети му титулу вође послератне Немачке с најдужим стажом. Можда се његовој девојчици, како ју је Кол знао звати када ју је држао за своју штићеницу, допада замисао да га надмудри и у овој трци као што је својевремено било примамљиво од њега преузети вођство.

Од када је наследила Кола, „његова девојчица” води битке против „дечака” које су Ангелу, рођену Каснер, учиниле најомиљенијим политичарем у земљи. Немци јој дају највише оцене, а и Американци (и не само они) цене да је она лидер који ужива највеће поверење у свету, далеко испред свих. Њена популарност расла је и током пандемије, док је за друге њене колеге потискивање гнева грађана било равно изазову борбе против пандемије.

А многи су још за њеног првог мандата сматрали да неће дуго издржати у улози канцеларке, што су знали подстицати и медији. Држали су је за провинцијалку без харизме и помало старомодну докторку физике. Замерали су јој да је странку одвела сувише улево, али то је није срушило. Као што није ни оштро критикована њена политика отворених врата током избегличке кризе 2015. године која јој је сасекла популарност. Или то што је нешто касније брзо растао рејтинг радикално десне странке Алтернатива за Немачку. Били су то болни ударци али, како се да приметити, она је и даље ту док су се сменила три америчка и четири француска председника, пет британских и седам италијанских премијера. Меркелова је и прва жела на челу конзервативне Хришћанско-демократске партије, а постала је и најмоћнији европски политичар. Краљица Европе, како је воле звати медији, осамнаест година водила је најутицајнију партију у земљи након чега страначко кормило преузима опет жена, њена штићеница Анегрет Крамп-Каренбауер. Ово је можда и био весник краја политичке ере најмоћније жене у најмоћнијој европској нацији. Време њене власти било је бурно, а она се мирно држала. Штавише, симбол њене стамене личности постао је карактеристичан и опште познат положај прстију, такозвани рауте (ромб), спојених у облику дијаманта. Постао је њен заштитни знак и Ангелини прсти појавили су се и на плакатама у кампањи 2013. године.

Меркелова је дубоко утицала на Немачку, а њена моћ била је најочитија управо током турбулентних периода. Немци су јој захвални јер је њихову престоницу претворила у центар европске дипломатије. Кључ Европе је у њеним рукама. Стога њен одлазак није само унутрашње државно питање, као што то није ни питање њеног наследника. Онај ко преузме кормило преузеће водећу позицију у Европи у врло осетљивом тренутку економског опоравка и редефинисања ЕУ како на унутрашњем тако и на глобалном плану. Ангела Меркел је мајстор у постизању компромиса и вешта менаџерка. Немци цене њену аутентичност. Хоће ли на нивоу задатка бити и онај ко је буде наследио?