Нова капија света у Тангеру

Мароканска лука Тангер-Мед, највеће средоземно пристаниште за претовар контејнера, на 14 километара од шпанске обале Европе, ових дана ушла је на нову енергетску мапу света. Пословни партнер са 180 лука широм света (38 међу њима су у Африци), Тангер-Мед успоставио је сарадњу са Хамбургом, мегалуком Европе и Запада чији је основни циљ „широка размена искустава”, најавио је Јенс Мајер, руководилац лучких власти немачке поморске „капије света” на Елби.

Шта стратешком афричком пристаништу надомак Гибралтара значи пословни искорак ка Хамбургу, и обрнуто? Глобални трговци енергентима, посебно природним гасом и водоником (из будућности), већ имају свој одговор.

„Мароко има све услове да постане велики снабдевач карбонским неутралним изворима енергије”, оцену немачког Института Франхофер пренео је лондонски „Петролеум економист”. Звучна процена солидно је геолошки поткована. Наиме, северноафричка краљевина на 3.500 километара обала на Атлантику и Средоземном мору, располаже са 70 одсто светских резерви фосфата, и водећи је светски извозник ђубрива. Да га произведе, Мароко је до сада годишње увозио око два милиона тона амонијака.

А онда се Рабат досетио да би Мароко на свом тлу могао да производи „зелени амонијак”, користећи енергију сунца и ветра. Наравно, уз свесрдну помоћ страних финансијера, међу којима Немци већ „дижу два прста”, и то не само за производњу „зеленог амонијака” већ и „зеленог водоника”, енергента који би средином века требало да преузме данашњу улогу природног гаса. Колико до 2025. Мароко планира да изгради пилот-електрану од 100 мегавата која би производила „зелени водоник”.

У лондонском Ситију процењују да би Мароко могао на домаћем тржишту да искористи трећину енергије „зеленог водоника”, а две трећине да извози. Немачки бизнис ту већ препознаје прилику.

„Европа би могла да увози водоник произведен у северној Африци, и то кроз постојеће системе цевовода”, проценила је немачка енергоконсултантска група „Ди дезерт енерџи”, специјализована за истраживања у Магребу и на Средњем истоку. Немачко интересовање за северноафрички „зелени водоник” (који се производи електролизом из воде, у енергетски још веома захтевном поступку) нимало није случајно.

Наиме, званични Берлин је летос најавио девет милијарди евра улагања у развој производње „зеленог водоника”, од чека су две милијарде остављене за заједничке инвестиције са страним партнерима. У Немачкој се иначе већ спекулише да би и „Северни ток 2” једног дана, уместо сибирског гаса, добрим делом могао да носи и водоник. У међувремену, у новим глобалним енергетским престројавањима, Тангер и Хамбург већ заузимају стартне позиције, и то у времену када пандемија короне и њених мутација увелико доводе у питање глобалне ланце снабдевања, међу њима и оне стратешке, преко светског мора. 

На том плану, Африка иако излази на три велике воде: Индијски и Атлантски океан, као и Средоземно море, скромни је учесник у глобалној трговини. Док се 80 одсто светске трговине ослања на транспорт морима и океанима, допринос Африке у том поморском пословном ланцу износи тек 5,7 одсто, наводи извештај мароканског министарства економије и финансија, објављен почетком јесени.

Поморска сила од времена берберске династије Алмохада у 12. веку, Мароко је данас у Африци протагониста нових глобалних поморских повезивања. Са том визијом, северноафричка краљевина прионула је у модернизацију, проширивање и изградњу нових пристаништа од Тангера до Дахле на атлантској обали Мароканске Сахаре. План је да се држава са 43 луке, од којих је 14 отворено за спољну трговину, у блиској будућности постави као стратешко раскршће поморске трговине између Африке, Европе, Азије и Латинске Америке, наводе подаци званичног Рабата.

Тангер-Мед, са својом слободном привредном зоном на преко 200 хектара (другом најпословнијом на свету, иза Дубаија, по процени лондонског „Фајненшел тајмса”), наумио је тако да стане у исти ред са водећим светским лукама: Сингапуром, Ротердамом, Хамбургом, и Лонг Бичом у повезивању држава, региона и глобалног бизниса. Истовремено, Мароко је окренут и новој поморској пословној сарадњи са лукама у Африци.

А тамо, од Абиџана и Лагоса на западу Африке, до Валвис Беја (Намибија) и Дурбана на југу, Дар ес Салама, Момбасе и Џибутија на истоку Црног континента – владе, лучке власти, домаћи и страни инвеститори све више увиђају пословни потенцијал тржишта са 2,2 милијарде становника и баснословним резервама нафте, природног гаса и других ресурса.

У том привлачењу нових послова (Тангер-Мед ће упркос корони завршити ову пословну годину са порастом обима транспортоване робе од 23 одсто), најпрометнију афричку луку ових дана ипак не посећује само пословни свет. Из Андалузије је Тангер недавно посетила делегација туристичких предузетника.

„Познајемо се од давнина. Прилика је да се поново посећујемо”, прокоментарисао је јесенас прву посету шпанских пословних партнера Тангеру од избијања короне Азедин Бихоу, представник канцеларије Националне туристичке организације у Андалузији.