Контумац, „проба здравља”

Панчево – Као значајно место на путу Београд – Темишвар, Панчево је већ почетком 18. века добило контумац, установу аустријског санитетског кордона према Турској. Сви путници који су овуда улазили у царевину, морали су с пртљагом у карантин. Како наводи историчар Срета Печињачки у књизи „Граничарска насеља”, дрвени контумац је саграђен 1726. године на ушћу Тамиша у Дунав. Због водоплавног терена био подигнут на спрат и ограђен тарабом. Аутор Танасије Илић описује карантин као „пробу здравља”, да би се видело да ли путници у себи имају „кужних клица”.”

– Контумци су постављани дуж реке и у њима је радио лекар који је пратио ситуацију. У првом степену предострожности, карантин је трајао 21 дан, за време заразе у непосредној близини границе 28 дана, а када је владала куга, изолација је трајала чак 42 дана. Људи су сами плаћали храну током овако дугог карантина, а када би се капацитети попунили, пребацивани су на дунавско острво Бела Стена – наводи историчар Срђан Божовић.

Сви путници и роба морали да прођу санитарну процедуру. Посебна пажња посвећивана је гардероби путника од вуне, памука и крзна, јер су се ту најчешће налазиле буве, преносиоци куге. Процедура чишћења и дезинфекције важила је и за писма, која су кађена димом, метални новац је пран у сирћету, а стока којом се трговало, морала је да прође кроз канал пун воде.

По неприступачном терену, до прилично удаљеног контумца, стизало се тешко, те је вероватно зато у центру Панчева подигнут нови, од чврстог материјала, такође у близини Тамиша. У панчевачком контумцу постајао је и „парлаторијум”, место где су вођени пословни разговори између аустријских и турских поданика, који су такође морали да поштују нека правила – да буду на растојању, без физичког контакта и под контролом службених лица. Парлаторијум је служио и за сусрете рођака, који су живели на две стране Дунава. Уколико је заразе било у близини границе, ангажоване су додатне граничарске патроле, да би се спречили илегални преласци Дунава.

– У другој половини 19. века, губе на значају, јер куге дуго није било. У то време и трговина постаје динамичнија, па чекање од месец дана у карантину ником није одговарало. Са укидањем Банатске војне границе, 1872, контумаци практично потпуно губе значај и то је њихов крај, па су коришћени за складишта, чак и за становање – објашњава Божовић.

Вук Караџић у карантину

 У сасатаву панчевачког контумца, код Омољице је постојао и растел, место где су аустријски граничари размењивали робу с турским поданицима. Ту се 1813. обрео и и Вук Караџић на путу за Беч, после пропасти Првог српског устанка. Као избеглица из Турске, морао је у карантин, у коме је провео 21 дан. На згради некадашњег контумца, о боравку реформатора српског језика, сведочи спомен табла и медаљон са Вуковим ликом.