Сећање на Душка Радовића

Од јула 1975, и шест година потом, са радио-таласа Првог програма Студија Б, са првим петловима, полетала је уснулим, или тек пробуђеним Београђанима, популарна будилица „Београде, добро јутро” Душка Радовића, уредника радио и ТВ програма, песника, новинара, писца, афористичара бритког језика, љубитеља и љубимца деце, чији су глас и перо стекли култни статус, како у Београду и Србији, тако и у региону. Душкови сатирични коментари, поруке, савети, позиви, љута пецкања и дељење циљаних пацки, када је то било потребно, доносили су му похвале и громке аплаузе од усхићених слушалаца, али и немилосрдне нападе злоћудних а моћних, које би његове жаоке боцнуле и заболеле. Када су ове жаоке погодиле и отровале гордо самољубље партијских угледника, Душков јутарњи поздрав Београду је угашен.

Протести слушалаца су присилили нарцисоидне партијаше да му поврате микрофон, али поносни и тврдоглави „мргуд”, који је колегама доносио доручак, ово помиловање је достојанствено одбио. Колико непребројних јутарњих порука Београду, које су се најчешће рађале успут – док је од Ђерма, где је становао, у зору пешачио до Студија – више није похрлило у станове слушалаца, будних и ужурбаних да пођу на своја службена одредишта.

Душков дух и његова спомен-биста испред Београђанке, која нас на њега опомиње, живеће и када више не буде међу нама генерација које су га слушале и са захвалношћу памтиле.

Пошто је Нова година закорачила у наше домове, овде се може навести и једна од многих Душкових новогодишњих посланица својим слушаоцима:

„Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. Међутим, сва чар и јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је чекати нешто у шта сте сигурни да ће доћи. Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам и сигурно долазиле – само нове године.”

 Спокој и мир твојој души у новој години, а потом и у вечности, наш незаборавни Душко.

Тика Јанковић,
Београд