Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Атентати на Александра и Пашића

Атентати на Александра и Пашића
Александар I Карађорђевић

Нису се само топовски пуцњи огласили поводом доношења Видовданског устава 1921. године. Пошто је престолонаследник Александар Карађорђевић сутрадан положио заклетву, кренуо је кочијама у којима се налазио и председник владе Никола Пашић, ка Двору, да изврши свечану смотру београдског гарнизона.

Управа града Београда објавила је одмах коминике на који се позвала и „Политика“ (у једностубачном тексту „Атентат на регента”, штампаном на другој страни):

 „Када је Престолонаследник са свитом наилазио враћајући се из Конституанте, једно лице бацило је бомбу са прозора на трећем спрату нове зграде Министарства трговине (данашња раскрсница улица Кнеза Милоша и Масарикове – прим. а.). Како је бомба бачена, пала би право испред Престолонаследникових кола, али је, срећом, ударила о доњи крај једне бандере и ту експлодирала.”

(/slika2)Атентатор се звао Спасоје Стејић, радник стар 28 година, бољшевик, заговорник акција индивидуалног терора, који ће у Видовданском процесу 1922. бити осуђен на смрт, али му је казна преиначена на 20 година робије. Стејића су уз остале адвокате бранили и Драгиша Васић и Триша Кацлеровић. Из затвора је побегао 1941. и погинуо после две године у бици на Сутјесци.

 „Атентат на председника владе г. Пашића”, наслов штампан преко целе прве стране „Политике” на Видовдан 1923. године, мора да је изазвао бурне реакције у јавности. Дан раније, у само предвечерје Видовдана, Никола Пашић се после скупштинске седнице већ налазио у аутомобилу који се од зграде Народне скупштине кретао ка „Лондону”. Из близине од два-три метра на њега је пуцао Милутин Рајић, касније као политички кривац осуђен на дугогодишњу затворску казну.

Годину дана пре атентата, 26-годишњи Рајић је накратко био запослен у Министарству иностраних послова, на неком мало важном послу, али је оданде избачен. У истрази је тврдио да га је немогућност повратка на раније радно место мотивисала на атентат.

Видовдан је, очито, имао снажно симболичко значење, не само за државу и власт, него и за оне који су државу и власт хтели да руше.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.