Партизани збрисани, Немци умало победници

Од нашег сталног дописника
Пивка – У сенци високо подигнуте заставе Хитлеровог Рајха војници 31. регименте заузимају положаје, спремни за другу рунду једне од одлучујућих битака Другог светског рата. "Одбили смо напад Англо-Американаца уз минималне жртве, спремни смо да победимо", каже Борис Зупанчич, заповедник снага Вермахта. У ваздуху се осећа адреналин и нервоза "немачких солдата" који су загазили у годину 1944. иако се око њих уместо задаха зноја, крви и фекалија шири воњ колоњске водице и нафталина.

Непријатељске војске чине, с једне стране, домаћи пасионирани сакупљачи готово седам деценија старих униформи нацистичких трупа, а с друге – они који су изнајмили одоре енглеских и америчких војника и официра. "Људство" се уз медијску помпу окупило на напуштеним полигонима бивше ЈНА код Пивке како би укрстило оружје у боју – који се никада није десио. Прва реконструкција (непостојеће) "историјске битке у Словенији" изведена је према сценарију који је 1944. наводно смислио тадашњи енглески премијер Винстон Черчил; организатори "битке" и словеначки историографи тумаче да је Черчил годину дана размишљао о искрцавању савезничких трупа у Истри а не у Нормандији, али је пројекат пропао јер Черчил није убедио америчке генерале који су потенцијално поприште оценили неадекватним, у страху да би се рат продужио унедоглед.

Тако је топографија "словеначког терена", упркос Черчиловој "жељи да продре у срце Европе пре него што тамо стигну Руси", крива што "Пивкина котлина а тиме и Словенија нису биле централно ратиште највећег војног обрачуна у историји", али вајкање организатора (општина Пивка) није сметало гледаоцима (њих неколико хиљада) да на коти 110 навијају за СС-трупе и 31. пешадијски пук Хитлерове војске иако се тај током целог Другог светског рата борио на источном фронту. После изједначене борбе "Немци" су се (према очекивањима) предали снагама 82. падобранске савезничке дивизије, које су тиме пробиле пут ка Постојнским вратима и даље ка Бечу и средњој Европи.

Ово је, укратко, опис окршаја који се у недељу десио код старих војних полигона под брдом Примож, који су до пре 16 година били под "окупацијом Југословенске армије", подсећају овдашњи медији. Групи од педесетак "натуршчика" из Словеније, украшених свастикама и бројним одличјима, те реденицима, на бојном пољу су се придружили једнако загрижени колекционари ратних трофеја из Италије, опремљени џиповима олдтајмерима, маузерима и другим оригиналним наоружањем. Они су у Парку војне историје извели "авантуристичко-рекреативни хепенинг" уз обилну употребу пиротехничких средстава, све како би показали куд би кренуо точак историје да је Черчилу успело да дан "Д" смести у Истру уместо у Нормандију.

Игроказ ове замишљене приче нехотице је евоцирао изглед битака које су се током Другог светског рата одвијале на фронтовима широм Европе, али је пацифизам промашио публику, одушевљену срчаношћу Немаца да збришу Англо-Американце, пошто су се и једни и други темељито укопавали читава два дана, још од петка, да би се у недељу до подне на платоу насред касарне "на преговорима" срела оба главнокомандујућа генерала. "Захтевам да се предате тачно у подне, захтевам да положите оружје… опкољени сте!", грмео је савезнички командант, али су се вермахтовци, орни да победе у "сукобу чији крај још није познат" – о позив оглушили. Први чин битке одвијао се до подне (савезници су извукли дебљи крај), а одлучујући три сата касније, баш пред ручак.

Занимљиво је да су из (н)овог "приказа историје" потпуно ишчезли партизани, па ова представа млађим генерацијама сугерише да на словеначком тлу није било отпора фашистичким окупаторима. Општинске оце, међутим, то не брине, а будући да је ретројурњава Вермахтових и савезничких униформи по падинама Храстја премашила општински план од 10.000 туриста у 2007, задовољно трљају руке намерни да ова "битка" не буде последња већ да постане део сталне туристичке понуде како би оживљавањем "војничког туризма" спречили пропадање запуштених барака тенковског батаљона ЈНА. У то име је и створен Парк војне историје, а најлепше у свему је да Европска унија плаћа лавовски део уређења његове инфраструктуре – преко пола милиона евра.

И описани "ратнички пир" код Пивке под именом "Прича о битки које није било" суфинансирао је Брисел у оквиру пројекта "Укрштене границе", па је гледање "спектакла" (овог пута) било бесплатно. Организатор је приде лансирао оријентацијску игру "тражите шпијуна", уверен да је отворена нова ера за општински буџет, јер је "приређивање приказа војних сукоба у свету уврежен начин доживљавања ратне историје у циљу образовања, јер само тако можете осетити све аспекте неке историјске епизоде".